Истина о Македонији : одговор на Хронов клеветнички спис Народност македонских Словена

да ме је тек Хрон научио, да и имена са кореном „Срб“ има у свима словенским земљама. Ко прочита, што сам 0 томе казао на страни 212. (1. део), тај ће наћи, да је Хрон управо црпео сву своју мудрост из мојих објашњавања.

Ја сам, на име, тамо написао ево ово:

Срб је прастари словенски корен, који се одржао у евима крајевима и међу свима словепеким племенима, на пример: у руској речи: пасерб, у пољској разтегђ, у руским и пољским речима: серебшчизна, зегђ сугпа, зегерсудпа ; у литавеким именима места: бегђ enmSerbigal: у руским именима места: Сербино, Серби (бету) Сербиновка; у пољским именима места: 5етbentinije, Serbentinf, Serbinov, Sjerbowice, Sarbice, Затђтјеуо, Загђап и у многим именима места у Македонији и Огарој Србији, која су на крају штампала крупним словима у статистици места.

Из свих старих извора, који постоје, може се са сигурношћу закључити, да су се Словени у опште у првом почетку звали Буђр или бегђ!:). Порфирогенит и баварски историк деветот “века („Минхенски рукопис“) сагласно тврде, да Словени ,„какосами тврде“, доводе своје порекло од Срба, идасу се upe звалипросто Срби. Тако исто пише владика Соломуп (у деветом веку) у свом делу „Мајег уегђогша“, да су се становници Старе Сармације звали Срби бетђћ; или 5гб.

Држим, да је ово доста јасно и да је према томе доказана Хронова намера, изопачавања и извртања.

Даљи напад се тиче „јус“ (а), које Хроп, тај страшни филолог, у својој глупости замењује са „ук“ (в) И овде се ради о простом извртању, јер Хрон тврди: да сам ја Костурце само због носног гласа огласио за Орбе, док сам их ја, међу тим, и поред тога, што се у њих налази овај глас, означно за Србе; а ово је баш са евим противно ономе, што Хрон тврди. На стр. 138 (1. део) писао сам о томе ово:

„Не могу порећи, да се костурско наречје, од свих наречја, која се говоре у bouge и Старој Србији, највеђма удаљава од српеког језика, а то због тога, што се употребљавају носни

гласови, каквих нема ни у српском, ни у бугарском. (Следују примери). Али ове разлике ипак нису довољне, а да би се костурско наречје могло сматрати за какав засебни језик, а најмање оно има какву везу са бугарским језиком, На против, доказано је,

2) Чак два учена Шведа дођоше самосталним истраживањем до овога закључка. Међу својим књигама имам на им пеки спис са насловом : „Ебт-бке | framställning af de slaviska folkstammarnes vandringar och tidigare ôden ox marucrpa Edward Kähracusa Daniel Danielssona : академска рас права, штампане 1858. г, у Штокхолму, која доказује, да су писци проучили и употребили све старије и новије изворе. Они кажу (стр. 8. п 9); „Ако на тај начин видимо у имену У 1п 4 или М епа, инострапим народима заједничко праиме словенских народа, то па другој страни имамо у имену Serb или Srb домаће прапме Словена.