Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)
рађају и развијају буну, преврат, револуцију и ратове, и да обиљежи начин како се и буне,и ратови, и оружије укинути може.
(С тога смо и ми, по струји најнапредније науке, са овим списом — са овом објективном историјом, једино само на ту велику народну и људску цијел циљали, и све могуће мотиве ка њој навијали и потискивали. Држећи се тог правца, мислимо да треба све што не иде том најсветијем циљу људском — жигосати, поткопати, искоријенити и коначно уништити, То је задатак историје, задатак науке, задатак свију и свакога. Ко то неће, тај је вољан да поред завађеног, омраженог, неразвијеног, малаксавајућег и несрећног људства, ужива и пирује, као византијски владаоци и великаши, потпаљујући и гледећи дивљу мржњу, крвничку борбу и варварско клање и сатирање између Бугара, Срба, Хрвата, Грка, Мађара и т. д.
Почем ће на крају ове књиге бити опширнијег говора о томе, са шта оваким начином пишемо историју, и почем ће читаоци из самог дјела, из тока овог списа јасно увидити, шта је нужно у свијету жигосати, тријебити и рушити, а шта-ли поштовати, потпомагати и развијати, шта је, даље, за неопходно одржање, а шта-ли за неодложни одмет и уништење, — то сматрамо за излишно и даље распростирање у предговору. — Овде имамо још само напоменути, да су у књизи овој изложена врло многа и врло замашна дата историјска и друштвена, која пружају големи материјал ва правилније умовање, за озбиљније пословање и правичније уређење друштва. Џа ако се због тога случајно нађе и у овоме вијеку тирјана, Нерона, којима ова дата повољна нијесу, нек не жале на писца ове књиге, већ нека униште историју и науку, као некадањи свјетски угњетачи александријску библиотеку, па неће бити ни оваких историја. Али нека се сјете деспотски угњетачи, да уништење библиотеке и књига, као и сва тирјанства дојакошњих окорелих угњетача људских, нису могли истину и струју напреднијег умовања ни зауставити а толи уништити.
На преображење, 1879.
В. ПЕЛАГИЋ,