Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)

страна 50. Шовод и почетак буне у Ерцеговини, па онда и у Босни, стр. 55. — на су ставили своје тежње и жеље написмено у своме >прогласу народних права«, у коме су изложили свој програм, »усташко вјеровање«, »народно јеванђељес, стр. 57. — Шатње и невоље, које су усташи за остварење тога програма трпили, стр. 64. — Бројна јачина устаника, стр. 66. — Странске и династичке сплетке међу устаницима, стр. 67. — Патње бјегунаца, па и оног народа, који је остао миран код своје вуће, стр. 68. — Андрашијеве ресорме нуђене усташима, но које усташи нису примили, стр. 70.

= ТУ.

Кнежевине српске ступају у јаван рат противу Турске. — Пријатељи и непријатељи овог српског предузећа и међу последњима особито мађарска интеантенција, стр. (2. — (Мађарски бунтовник Берђ ЛДожа и друге сељачке буне у средњем вијеку, стр. 78., приметба 40.) — Пријатељско понашање енглеског народа спрам српског устанка, на супрот енглеској влади, стр. 45. — (Мнијење Мила о разлици интереса владе и народа, стр. 76. приметба 41.) — Бај панславизма, идеја свесловенства, коју су несмислени српски и руски патриоте проповедали, највише је одвратила европске народе, а нарочито дипломате, од српске ствари, стр. 46. — Турска, бројно надмоћнија и потпоматана њеним хришћанским пријатељима, надвлада Србију и принуди ју да тражи Ниро ВВ = Цариградска контеренција, стр. 48. — Ултиматум великих сила, стр. 19. Бројна јачина, поделење и наоружање српске војске, стр. 80. — Узроци одка= зивања послушности појединих војника или понеких оделења српске војске у овоме рату, стр. 81.

Друго ратовање Србије оглашено је на првозваног Андрију 1871. године и испало је далеко повољније за част и успјех војске, стр. 58. — Бројна јачина, подела пи успеси савезне црногорско-ерцеговачке војске, стр. 84. — Одзив и учествовање у савезној српској револуцији: Срба из других крајева, Руса, Бугара, Талијана и Хрвата, стр. 85. -— Бојазн од великог душановог парства и од руских освојења п угњетавања уздржала је Румуне, Грке и Бугаре од учешћа у савезној српској револуцији, стр. 87. — Децембарски отомански устав од 1876. године, стр. 88. — „Мудри државници“ паметују и раде наопачке, стр. 59.

У.

Руско-турско ратовање, стр. 91. — Пад Плевне, стр. 92. — Турски и руски губитци у овом рату, стр. 98. — Сан-стетански мир, стр. 94. — Указни потпис цара руског, којим је потврдио сан-стетански мир, стр. 101.

Берлински конгрес, стр. 102. — Берлински уговор мира, стр. 108. Добитци Србије, Бугарске, Влашке, Русије и Грчке, по овом уговору, стр. 106. — Аустро-Угарска окупација Босне п Ерцеговине, стр. 107. — Услови, под којима су српски устаници у Тишковцу положили оружје пред аустријском в0јском. — Мухамеданци у Босни и Ерцеговини нису се упуштали у никакве преговоре с окупационом војском Аустро-Угарске, већ су јој се силом оружја одупрли, те се тако заметула ужасна борба на све стране, стр. 105. — Бој на Сарајеву; стр. 109. — (Са 200.000 војника за пуних 4 мјеседа ратовала је Аустро-Угарска са босанско - ерцеговачким устаницима, док их је побједила пи заузела ове покрајине до Дрине, стр, 111. — Повратак босанско-ерцетовачких бјегунаца у своју отачбину и ново-заведени државни поредак у тим покрајинама, стр. 112. — Што је берлински уговор по побуњене народе онако рђаво испао, узрок је понашање руске дипломације, како спрам побуњених народа тако и спрам европске дипломације, вао и руска освојачка спољна политика и њена, угњетачка унутрашња политика, стр. 118. — Ујдурисана адреса Босанаца на цара руског, стр. 117.

УХ.

Рат исадања цивилизација, стр. 120. — (Торпедо, стр. 120., приметба,. 50.) — Ни данашњег ратовања, стр. 121. — Примјери из историје ратовања, стр. 122. Поред оваквих примјера мора скоро куцнути час, кад ће и најзатуцанији човек морати осудити садањи друштвени поредак, пао се оснива на бајонетима, стр. 124. — Мнијење Виктора Ига о рату, стр. 125.

Поговор или разложна и важна напомена, стр. 197.