Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)

118

моћи добротворним одбором. Фамилије наше расијане су, млоге мајке не знају, где су им дјеца, чланови породице раздијељени су једни у Србији, једни у Аустрији.

Ово је, царе, положај, у ком се сав народ наш налази.

Сад долавиш, царе, својој славној војсци на Дунаво, да с њоме ослободиш овај патнички народ. Ми се надамо, да нећеш на нас заборавити, да ћеш и на нас бацити свој спасавајући поглед. Увјеренп смо, да, кад сп једном решио се за крет часни п наше избављење, драгоцјену ти крв свог народа пролптп, да се та благородна. крв неће у залуд лити, већ да ће донијети слободу својој патничкој браћи.

Но слобода наша без даље твоје пажње не би могла дуго трајати, јер ми смо народ мален п млад, непскусан у свјетском животу а окружени смо многобројним и силним непријатељем, који једвљ чека згоду, па да нам метне на врат још тежп јарам, него што је турски — јарам, од кога се никада не би могли ослободити. Православна вјера, народни језик и обичаји, све би за кратко вријеме лукавим непријатељем потлачено било. Он небп употријебио силу, противу које смо пет стотина година умјели борпти се и сачувати све, што је народу свето. Својим превасходством над нама и вјештим интрпгама преварпо бп нас п метнуо нас још у пцрње ланце, него што смо прије опли.

Ми нијесмо дорасли за самоуправу јер кад оп смо пзбрали владаоца из народне средине, поновила бисе псторпија кнежевине Србије, гди је постојана борба партија, завист, мрзост и непослушност. У тој кнежевини нема нп једног владара, који нпјевише пута прогоњен био.

Како, дакле, да се стане на пут тако плачевној судом нашег народа 2 Једино средство за срећнију будућност нашу, налази се у рукама Вашег Велпчанства. И босански народ припада 5 Твојпм стопама пл усуђује се молцти, да га узмеш под своје закриље, да га избавиши даму дашвладара пз твоје славне породице — династије.

Коме да. се повјери, ако не Теби, царе2 Ко ће нам чувати вјеру п народност ако не Ти, отац славенскиг Ко ће нас чувати од унутарњих незгода, од спољних непријатеља, ако не Тиг — Нико!

Дубоко увјерени, да не ћете презрети срећу нашег народа, да ћете уважити ову нашу молбу — остајемо предани п одани Вашем Величанству.“

Адреса. отворено свједочи, да званична Русија ради да усрећи Босну са руским неким принцем, кнезом из руске владајуће династије, а не са слободом, правицом и благостањем. Адреса је ова скована, у кабинету господина Рихтера, главног члана руског добротворног одбора, у договору једног најкрупнијег српског калуђера, којп још одавно ради, да све словенске ријечице сведе у велико руско море. Да је у састављању адресе учествовао и тај калуђер, види се пи отуда, што је скроз на скроз провијана духом мантијашким,