Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)

119

духом ортодоксизма, тежњом да се још у почетку скују јаки окови највећој народној светињи — самоуправи и слободи. Творци те адресе, нашли су којекакве подлаце и умне, моралне па п материјалне пропалице, (неког Сима Поповић- Протића из Приједора, попа, Јакова Опачића пз Прњавора, и Ристу Илића из Нове Варошт), који су за добру плату на њу многобројне потписе потписали, као бајати да је сам народ на цара шаље: а јадни народ и мученички устаници о томе подломе чину ништа, знали нису.

Прави пријатељи народа, прави борци за истинско ослобођење дознају за ту подлу подвалу, те ту адресу осујете п другу адресу за народ удеснију и правичнију опреме цару у Бугарску. Цар је примио адресу п обећао, да ће испунити народне жеље. Доцнији послови засвједочише, да је то његово обећање било празно само обећање, да бе блажене овчице њиме тјеше. А благочастиви цар са својом владом, под пменом хришћанског ослобођења, тежпо је за Бугарском, Бесарабијом п за кавкаском малом Азијом, п гледао да дође до других освајачких цијели.

Кад видимо пријевару п интриге од нашег „једновјерног и једноплеменог брата“, није се чудити за остале интриге, које се непрестано плетоше око усташа од сународника п несународника.

У наточ свему томе туђинском п рођеном сплеткарењу, ппак у народу постоји права народна партија — народни табор, који хоће да, Босна пи Ерпеговина постану самостална држава пли да ступеу братски п слободан савез са кнежевинама српским и осталим народима подунавља, п балканског полуострова.

Ови мислиоци п радници за истинско п потпуно ослобођење народа, хоће уједињење с кнежевинама, српским, али под условима, — под условима за то, што се боје да не би народ искусио ону пословицу што вели: „благо мени долазим кодеЕ ума! Код кума ћу самљети без ујма“ ... А кум одтовара: „блато мени, ето мога кума! Од кумаћу узети два ујма!“ — (О тога ето усташки програм онако крупним и искреним потезима, прта жеље народа п означава народна права и слободе; ма с ким се ове покрајине сјединиле, нек се зна шта је народ желио и ра шта је крв своју проливао.

(ви ови довде набрајани акти, који изгледају као антипатични према, Русији, речени су у атар истине и наперени као оштри пријекор званичној Русији, руским дипломатама, политичарима и се“ бичној тоспоштини ; а ово се ни мало не односи на праву Русију, на братски наш народ руски, који нам жели псто као и себи правог ослобођења и правог благостања. Томе мнотобројноме народу русвоме част и слава, братско поздравље п срдачна захвалност, за њетове учињене жртве, п гди чује п не чује!