Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)

127

ПОГОВОР ;

Или

РАЗЛОЖНА И ВАЖНА НАПОМЕНА.

Многи малоуки читалац па п врло велика већина дојакошњих, исторпоппсаца, посматраће зачуђено оваки нови, напреднији начин писања историје. Јер у објективној историји овој не скопчава се цио какав догађај с појединим личностима, не спомињу се пмена. „одличних“ вођа п јунака, нити се пренаша на њих добар или рђав исход заједничког дјелања свију; не описују се тактике, нити бојеви у најситнијим ситницама; нема у опште ситничарења, које није од важности и с којим се не мисли тачно извести узрок каквој замашној појави или чињеници у друштву народа п људи.

Напреднији начин писања историје пи достојан је саме те науке; он потпуно одговара њеној природи, јер псторија никад није завршена:; дух људског напредовања нема никаквих граница, он спјеши вишем пи вишем узору, остављајући да труне у застоју своме све што неће напријед да корача.

Но овај начин писања неће ни мало зачудити напредне и развијене читаоце : јер ће знати да је овака метода писања историје и научна п поштена и практична, па ма је ми, можда, п не могли извести потпуно. То ће усавршавати други садањи и будући радници, који у историји виде нешто више но гомилу прича, о ратовима. Сваки је почетак тежак, а реметити једној науци уобичајени „ред“, још је теже, јер рутинери су једнострани и кратковиди, а народи су морално запуштени и утучени умно.

Метода. је ове историје научна за то, што научним начином испитује пи показује узроке, због којих се јављају „преступници“ и револуционари, због чега се рађају револуције, и напомиње, како се могу уредити народи, па да не буде више ни револуционара н! револуција, ни досадањих небројених невоља и несрећа народних и људских. Сваки предмет, који изналази коријен и праве узроке неким појавама, било природним или друштвеним, поставља ва њих утврђене законе, — носи на себи печат науке п научности.

Поштена је с тога, што не приписује славу појединим владаоцима, владама, командантима и вођама, који у борби јашу на коњима и командују иза леђа редовима, који се боре, а ван борбе који лешкају под чадорима и уживају далеко бољу храну, одјело, награду и све остале угодности од обичних војника, који стражарећи и пионирећа морају стављали свој живот на коцку. Овака историја, дакле, то не чини, већ: она одаје славу свој партији, која се бори, цијелој