Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)

128

војсци и васколиком народу. Ито је са свијем поштено п праведно, јер у борби је свима стављена, једнака дужност п једнака цијед, па. по томе мора припасти и једнака „слава“ свима, што су у борби п што припадају партији или покрајини што се бори, припада свему народу, који се бори. |

Тако звани „велики мужеви“, „заслужени људи“ треба да се уклоне са зачеља п да скину пришивену им славу, па да се у мјесто њих, у мјесто појединаца у опште, узвиси и слави рад, народи људство. Тако захтијева потпуна правичност,; тако, у име правичности, тражи права наука, која опет пште од историје. да. буде људству п народу права учитељка п путевођа, а да не остане гола прича појава, прича о владаоцима, вођама п бојевима, да не набраја године 1 датуме и мјеста уз најситније чињенице п најолиже појаве између себе, као што је то све на жалост Д0 сад било, а већином је још и данас.

И ако је некп члан те партије показао мало више енергије од осталих у некој пригоди п пословању, ипак му не треба. особиту славу приписиватп, јер је то продукат његовог темперамента. п његове свлјести, а обоје ово не долавп човјеку од његове доброте, као што се већином мисли, већ је п то човјеку појава и продукт многих пређашњих услова — услова климатских, социјалних, Физполошких, хигијенских, васпитних п от. д. Страшљивост, немарност п не-свјесност води порекло своје од петих тих узрока.

За. оцјену п једног п другог довољно је сувремено јавно мњење, које или хвали или куди. Тако на прилику садањи свијет чује п с поштовањем се одзива према Виду Милановићу, учитељу п четовођи босанском, за, то, што није хтио пљачкати спротињу нити јој крпво чинити, и што он неће ни сјести ни јести, док своју чету не намири; а чувеном п слављеном попу Ђоку Карану, који је такође заузимао био некп положај у устанку, рећиће сваки ко га зна: да је удворица, грабљивац, нечовјечан и до крајњости себичан. Тим се ето бави јавно мњење и путописи, адп научној: поштеној историји са свијем је други п далеко узвишенији задатак.

Ове наше разлоге тврде п потврдиће сви, који здраво мисле п који су у истини научени, који знају шта је наука и права. псторија.

У историји, до душе, пма таких појава, гди се покретачи п чиниоци неког догађаја пл револуције морају споменути, као на прилику : маћедонски Богомил, кинески Зонда п Лиј, Конфучије п Буда; чивутски Мојсије п Христос; грчки Ликурго ; арапски Мухамед ; римски Муције Сцевола, Брут, браћа, Граси; српски Обилић, Карађорђе). Милета, и Ђак, — (у којој је последњој тројици народ оличпо онда-

. 7) Овај револуционар спада међу особите карактере. Он се није јатмло 0 власт и господство; он је пл као главни вођа цијелом устанку народном жисло просто, сељачки обучен, поред млађих вођа у чоху и срму одјевених ; он И као господар цијеле Србије врши бесплатно народне послове п у мирно доба крчи њиву, набија. обруче, коси и т. д. Као прост“ човјек постао је он у неку руку реторматор у друштву, што се види и отуда, што удове попове без питања. дркве жени и вјенчава, као што је то с поп Луком Лазаревићем учинио.