Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)

4

волуције. И два. дрвета, кад се једно с другим тару, могу ватру укре-– сати, а камо ли људи неће !

Кад се људи слоразумеју, онда, изнесу своје тежње на. видјело, у име народа и правде траже од дотичних власника п угњетача, да се постојећи државни поредак промјени, да се узакони народу човечија слобода, боља правда п удеснији живот за угњетену и глобљену гомплу народа. Чим се појаве такви људи са таким тежњама, одма им се присједињавају сви остали поштени п угњетени људи, и сви скупа озбпљски раде, да се развију ове мисли и да се остваре народне тежње.

Против ових људи устају сви власници п силни овог света, 8. особито они, који су јанпчарске п папске нарави п памети. И тако постану у друштву људском два главна табора: табор угњетених птабор угњетача. Угњетачки табор овакве појаве у друштву п овакве народне потребе и захтјеве обично назива: отпадничким, вјетрењастим, претјераним, немогућим, Фантастичким, изДајничким, опасним, шкодљивим за мир и друштвени поредак. И у том се састоје сви њихови разлози.

„Они су те пријатеље народа сатирали, али ови су ипак живили и ширили се по свјету; они су их тукли, а ови су расли п напредовали под сваким непријатељским ударцем; тпрјанија их је давила у крви узбуњеног народа, али ови су васкршавали са још моћнијом снагом п вјештином, и изнова прикупљали угњетене народе под барјак слободе п правде, под барјак рада п једнакости.“

Та мученичка али јуначка п поштена. борба. још више је на освету изазивала свјетске угњетаче п пзјелице народа. И онш, да би у своме послу успјели, служили су се и најподлијим п најгрознијим средствима, као што су: новац, којим подмићују, окови, апсане, оружје, мучења и прогонства, којп застрашују. И једино сетим средствима они одржавају у њиховом звању, сили п богатству.

Оба. противничка табора непријатељски се гледају и преговарају у борби умне револуције. Иоле увпђавни државници, било вољно пли невољно прилагођавају себе, државне уредбе п законе према овој историској струјп, према духу времена п духу народних потреба. Тако што чине сувремени државници: у Енглеској, Америци, па у неколико п у Србији п Грчкој. Где пак још ова историска, струја није у толикој мјери узела маха, тамо се п са већом тирјанском моћи одупиру овој струји, као што то чине господа Турске и Руске царевине.

Па кад се тако нечовјечно п неразумно, с једне стране, стављају сметње напредним мислима, а кад, с друге стране, додијају народу неправде, намети п велпке дације, онда народи излазе пз колотока, умне борбе, то јест подижу борбу са оружаном руком, да оборе п 10руше све што је супрот на родних права п жеља, све што њега глобп, вара п тирјанише. Тада народ убија брата и оца и сродника, ако су припадали и припадају угњетачком табору.)

2) За ово имамо примјера из српске и из опште историје. У српској историји налазимо, да је Карађорђе убио свог рођеног ода, што није хтео да