Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)

= ко

ТУ.

=

КНЕЖЕВИНЕ СРПСКЕ СТУПАЈУ У ЈАВАН РАТ ПРОТИВУ ТУРСКЕ. Србија, пи Црна Гора у рат су ступиле године 1876, концем мјесеца јуна. Ступајући у рат оба су владаоца српска изјавили у прокламацијама (проглас) својим, „да се лаћају оружија у име ослобођења п среће подјармљене браће“, п посље таких крупних владалачких изјава сваки пскрени читалац надао се, да ће посље рата оба владаоца са својим владама свечано потписати п законом утврдити „усташки проглас, усташко вјеровање“, јер само така права могла би донпјети угњетеној браћи „ослобођења и среће“, што се у прокламацијама свечано обриче.

Усташки свијет, па сав.народ наш усљед тога је по здраво држао, да ће започето дјело народног ослобођења од Турака на скоро готово бити: тако су мислиле п обје те српске државице. Али сви, који тако држаше, у нади се горко преварише: Званична појава Србије п Црне Горе на бојпшту против порте, с руским добровољцима, с руским новцима п ђенералима, увећала је опасност за опстанак Турске у Јевропш, што бијаше и јесте противно интересима чеких држава. Опасност ту пријатељице држави турској тим више су увпђале, што је овај устанак и савезна српска револуција прогласила свијету на видику вјечите тежње своје за српским уједињењем и незивисношћу, ма да то није имало смисла, јер није могуће уједињење под |двојицом владалаца, двјема династијама, које сједе на престолу. Ко је у томе увиђао заблуду није смио отворено противу ње стати, јер од приврженика динаскичких бло би извпкан као пздајица, па и убијен пли испребијан мучки.

Срби ступајући у рат за правичну ствар, за потпуну самоуправу и независност своју и других угњетених Срба, очекивали су братског одзива по свем свијету; али бадава су Срби и Бугари, и Власи п Јермени тражили човјека пи човјечности у раскошним кабинетима цивилизпране Јевропе, код државних дипломата. Куд тод су се макли, не мал свуда су на трње насједали. Једна половина те дипломације бида је вољна да нас, у име својих интереса, усрећи с неким вајним ослобођењем, које пзгледа са свијем полутанско п отрцано, несугласно са жељама и потребама нашег народа посепце, а овог доба у опште; друга половина — Инглесва и Аустро-Угарска — није такође одрицала „ослобођење“, само је хтјела да п надаље Босна и Ерцеговина остану под њином и султановом заштитом п контролом. И Инглеска и Аустро-Угарска бијаху вољне, да по што по то одрже турску владу у овим покрајинама, па су