Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)

11

5. Да се мудрим законима уреди земља тако, да би народ постепено добијао у своје руке ону земљу, коју ради, и да не би био само роб спахијама и беговима.

Велесиле траже, да се одма изведу прве четири тачке, а пета да се постепено пзвађа. И султан је пристао на то, и све ово у својој „пради“ опширно разложио. Тадашња „прада“ султанова пружала је народу готово онолико права, колико видимо у уставу отоманском, о коме ће читаоци сазнати на другом мјесту ове књиге.

И народ би пристао на ове реформе под тврдом гаранцијом велесила, да ће се оне одма остварити.

Али и ако је Русија на прописивање тих рефорама, утицала, ипак је она заједно са Србијом п Црном Гором у један рог дувала. — Усташи, подстакнути и тим словенским земљама, изјаве на својој скупштини, да не примају те реформе, п да морају продужити борбу докле се год од Турака не ослободе л са Србијом и Црном Гором не уједине.

Сад друго није могло бити, пли обје српске кнежевине морају са усташима, у рат ступити противу Турске или су они морали примити нуђене реформе. И Русија је била вољна да кнежевине дјело усташа прихвате.