Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)

Да је непаметно п нечовјечно тако понашање ове поменуте

мађарске интелигенције, то увиђа сваки посматрач, који поле спокојно п здраво мисли; оно је позледило старе ране п отворило толемо поље за нова непријатељства, нове народне несреће наше п мађарске. Не само то, понашање онако шкоди светој пдејп човјечанског братства, шкоди култури и прогресу, а највише шкоди Мађарима као народу, који управо и нема праве мађарске земље, већ има земљу начичкану у већини туђим елементима: Оловацима, Србима, Руспнима, Њемаца, Власима, Чивутима, Хрвата п т. д. Поред свега тога, Срби Аустро-угарске, а нарочито Кикинђани, Мађарима. су братски у помоћ притекли, кад су они изгубили ужасну битку при потопној пропасти Сегедина, у борби с природом год. 1879.

А да је било крајње неувиђавно пи неправедно од руске п ондашње српске владе, ићи оружаном руком против ослобођења једног народа, противу комшија својих, Мађара, то ће пи најплиће паметп човјек признати п строго осудити. Но Мађари треба да знају, да то није чинио народ српски и руски, но господска полптика п ћуд, која често п самим Србима и Русима грозно шкодп.

А. за што су Срби п Хрвати, што у њиховој царевини живе, били против њих, треба сами да знају тај узрок, па да гледе да га братским начином отклоне, а не распаљивањем варварског Фанатизма, који само угњетачима народа користити може.

Тако исто је помућена логика умовања тадашње инглеске владе, која на уста министра Лербија рече, како би пропаст Турске била несрећа за Инглеску и за сав остали свијет. Побуњени народи не могу да увиде те несреће, све да п та Инглеска,

актима судећи, као да је главно начело тих сељачких буна било, истоветно са, науком Богомила, који се прво појавише у Бугарској и Македонији око Охрида, у почетку 9. вијека, а доцније пређу преко Србије у Босну, где су стекли големи број присталица, ухватили врло јака корјена и науком својом читав русвај учинили, покрај свег гоњења и продавања у робље. И туда је владао прст Рим-папине инквизиције. (

По неке старе књиге веле, да су Богомили проповједали вјеру, која би била без цркви и без икаквих церемонија, то јест онако, као што Христос вели у јеванђељу, да се свијет моли богу правде и једнакости само „духом и истином“ без полова. Хтјели су уз преображај цркве и преображај државе, па у име тога проповједааи, како папе и патрике, краљеви и цареви, кнежеви и веаикаши, племићи и господа у опште, нијесу од бога нити по вољи божијој ; сви су људи браћа, вељаху они, па за то нико није дужан другоме подвластан бити, вити поданичке дужности имати, већ сви нек уживају једнака права и једнаке дужности. „Апостоле таке науке жестоко су гонили рим. папе, који су за то имали на расположењу и силу, којом располагаху свјетски владари. На западу су таки апостоли познати били под другим разним именима (Катари, Албигензи и т, д.); и ти су били више или мање блиски са богомилеким начелима.

У исто доба, кад и у Босни, ширила се је така наука и »расколници« те врсте по Шпанији све до на измак 13. вијека.

Почетком 12. вијека појавила се у Италији така иста наука; присталице њене подигну буну. Они оборише папу, слахије и даревину, па прогласили ревублику. На скоро струја те науке пређе у Швајцарску, где се по дуго ширила, нарочито око Цириха и Констанца.

У половини 14. вијека присталице те науке оборе краљевину у Франце-