Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)

15 с Турском паревином пропадне, то јест Инглеска п Турска госпоштина. На против тој владиној политици, инглески је народ помагао Србе у сваком погледу. Један вођа радника социјалиста је рекао на једном народном збору: „ако власници инглески изазову рат у одбрану Турске царевине, то нека, знају, да ће им требати толико војске овдје у земљи, колико п изван земље.“ Двије инглескиње (Ирбијева и Јонсон) више су учиниле за вријеме нашег ослобођења у корист сиротног босанског народа, него-ли све Српкиње и Хрватице, више но сви православни п католички попови и калуђери. Инглескиње ове једнако су путовале по крајевима и мјестима, гди је народ босански пребјетао у Аустрију, па лично извиђале потребе његове и потпомагале га. „Дичних“ Орпкиња и Хрватипа тамо нијеси лако могао видити. Мађарице су више и усрдније радиле да помогну Турцима, него ли Орпкиње п Хрватице српском устанку. Те инглескиње осим што су оснивале школе да. се у њима учи младеж из Босне, давале су Босанцима средства. да п остале потребе колико-толико намире. То је чињено: у Олавонији, Хрватској, Лици п Далмацији. А у Србији, по извештају званичних српских новина, издао је пнглески добротворни завод, преко др. Цимана, око 66.000 дуката у корист пострадалих, и завео један завод школски за обучавање сиротињске дјеце у Биограду ; тај завод је постао најуреднијом и најбоље удешеном основном школом у Србији. Представници православља уништили су ту школу због тога, што то човечно п културно дјело протестанти врше. Вјерски фанатизам нежали, што је тиме лишио око 100 си-

ској и прогласе 1348. године независну општину — комуну у Паризу. То је била прва, комуна у Францеској.

На скоро за тим, године 1877. приврженици подобне науке заметну крваву буну у Инглеској противу црквене, државне и новчане господе. а

У другој половини 15. вијека наука се ова толико јако по Њемачкој раширила била, да је изродила буну прво у сјеверној Њемачкој, за тим у Чешкој и ва посљетку букну голема револуција, коју општа историја назива ; >06љачка њемачка буна«.

(0 почетка, 16. вијека (1508.) побуне, се штајерски и крањски сељаци противу своје гослоштине домаће; на заставама њиховим бијаше написано: »за стара права«. Тада је планула и хрватска сељачка буна противу спахија. А не дуго после и поменута Дожина буна у Мађарској планула, је.

У половини 17. вијека буктила је у Русији страховита буна сељачка. Она почини дар'мар од руске државне и црквене госпоштине. Њу је водио велики јунак Отјенка Разин, | 7

Позната, из историје са своје свирјепости папска инквизиција, најужасније је свирјеповала таке »јеретике« и »безаконике«. Што су жешће гонили проповједнике, те проповједнике слободе и једнакости, то су шире и јасније биле њихове идеје и по свијету корјена пружале, док нијесу крајем 18. вијека у виду сранцеске велике револуције, у свој својој сили заблистале. Из овог историјског тока, из ових појава револуције, и из садањег залетог и крвавог стања, које се опажа између угњетача и угњетених, види се са свијем јасно, да се идеја не може на бајонет натаћи, нити икојом тирјанском силом и жестином уништити и на вијек саранити.

(Дата су ова узета већином из спомињане Бебелове књиге >немачке сељачке буне«.) »