Историја босанско-ерцеговачке буне у свези са српско- и руско-турским ратом : (штудија за народ и државнике)

ротних ученица и ученика школе и благодјејања, које је на њих матерински указивано; грозна заблуда и шкода народу.

Понашање ово инглеске владе за се а народа за се, јасно сведочи, да је пука лаж оно што неки веле: да је влада тумач и преставник народних жеља“); овдје се отворено види, да је влада у основи противна жељама народа. Инглескн народ помаже народ „рају“, а инглеска влада учи, води и помаже непријатеље самртне тој рајп — Турке.

Истину ваља рећи да п други јевропески народи већином зазиру од словенске државе п у опште од словенских народа, због оног несмисленог баука „панславизма“. Овоме страховању од Оловенства врло велики је узрок и државна руска освајајућа политика, 0 којој смо мало час свој суд изрекли, и несмислене руске и српске патрпоте. Руске патриоте на уста Черњајева п Фађејева, 2 српске на уста проданих и затуданих новинара и књижевника, одераше се вичући: словенство! словенство! борба за велику пдеју словенства! живило велико словенство! смрт дивљим крвождерима. азијским Турцима ! и т. д. Хвала овој браћи на лијепој жељи за наше ослобођење, али је гадно с њихове стране, што се они бакћу за ослобођење народа пепод турског ига, а на своме рођеном прагу. у својој држави, клањају се прилично замашном кнуту, камџији, тира. нијп и зулумћарима, финим хришћанским башибозуцима. Тамо се код њих већма продају најнужније ствари за дацију, него-ли у самој Турској; тамо се у њих налази више пуке сиротиње п просјака, него код њихових „крвождера“ — Турака. То је доказом утврдила сувремена, статистика. Тамо се нечовјечније п жешће гоне и осуђују напредни, правични, слободоумни п поштени пријатељи народа, него у Турској. да то имамо аката. Чиниоци пријашње босанске револуције од тод. 1858., што су отјерани у заточење у Азију, готово еви су се и живи и злрави повратили у отаџбину своју или у Србију; тако исто су се здраво вратили из Азије и чиниоци око спремања ове последње

'1) Чујмо шта о тој разлици народних и владиних жеља говори инглески паучњав Џон Стуарт Мил: „Интереси монарха владаоца и аристокрације нротивни су иптересима друштва. Интерес владе, на пример, јесте да се: што већи порез удари, а интерес народа је, да се он што већма смањи. Иптерес краља и владајуће партије јесте, да они имају и да извршују неограничену власт над народом, и да се патера народ, да се потпуно покорава вољи и наклоностима оних који владају. Интерес народа јесте, да над њим што мање владине контроле буде. Интерес краља или владе јесте, да се не допусти никаква. цензура над њима самима, која би грозила њиховој власти, или озбиљно сметала њиховој слободној радњи. Интерес народа јесте, да се сваки јавни званичник и свака јавна радња, са свим слободно критикује. Интерес једног владајућег сталежа јесте, да присвоји себи што више неправедних повластица, које му по некад пуне џепове о трошку народа, а по некад просто теже, да се над другим људима узнесу и узвисе. Под таком владавином по свој прилици народ хора бити незадовољан, онда одма интереси краља и владе ишту, тако бар они мисле, да се тај народ одржава непрестано на ниском ступњу умног развитка и васпитања, и т. д,“

Види књигу Милову „О преставничкој влади“ страна 102, и 103. у преводу садањег српског министра Владимира Јовановића, који је тако мислио док није министром постао. Сад он лиже што је некад пљувао.