Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928

дају Ужице и Рудник, он пође у потеру за Србима,

који су са Аустријанцима ишли да се селе преко Саве. Он стиже теретни збег; што му руку допаде, све исече, а умакоше му до 1200 душа.

Али како су се Турци тек иза одласка аустриске војске светили јадним Србима! [о рачуну Рајићевом, пропало је онда око 80.000 душа српскога народа. А колико Нишлија спада у тај број2 Без сумње много!.

Ниш је, дакле, опет пао у турско ропство. До ' сада је он имао и у ропству своје анђеле утешитеље, који су га подржавали да не клоне, а надом га испуњавали у бољу будућност. Ти анђели, били су његови духовни пастири, људи исте крви и истога језика, били су то владике, које је у Ниш слала пећска патријаршија. Али, ето, сада ће му и та звезда утехе пасти са тамног хоризонта његовог патничког ропског живота. Последњи владика нишки, који је у Ниш послан из пећске патријаршије, био је владика Гаврило. Године 1765. цариградски патријара Самујло закупи од Турака пећску патријаршију и тако и нишка епархија потпаде под врховну духовну јуриздикцију цариградске патријаршије. Први владика, који је из Цариграда послан у Ниш, звао се је Макарије 1. Овај владика беше хром у једну ногу, зато су га сви звали: Гопал-Макарије. Прича се, да су га у цркву возали у колицама а у владичански сто дизали су га на рукама. За њим је дошао Макарије П. После овога у Ниш је приспео Мелентије Мученик, о којему ће бити говора на другом месту. |

Године 1788. Аустрија је ратовала са Турском. Срби, које је предводиа гласовити Коча Петровић, помагали су Аустријанцима у нади, да ће им ипак једном гранути сунце слободе. Али и овога пута изневери их нада. Рат је трајао три године дана, па су се Немци помирили с Турцима, а наш је народ остао да и даље робује. У том тешком разочарању, једна је тачка уговора склопљеног између Немаца и Турака, донекле могла ублажити горку муку, коју је вековима српски народ мучио. Према тој тачки уговора јаничари, који су толико јада задавали бедној раји, нису се смели