Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928

52

насељавати и живети у Србији. Као човека, који ће бити у стању да у праксу приведе поменуту тачку уговора, Висока Порта одреди за београдског пашу Бећир-Пашу. Бећир-Паша дође најпре у Ниш са царевим ферманом, у коме је било наређено, да јањичари не смеју живети у. Србији. К паши у Ниш дођоше многи Турци и спахије, а приспео бејаше и Дели-Ахмет са својим јањичарима. Бећир-Паша најпре увреба ДелиАхмета и убије га; затим, прочитавши у Нишу царски ферман, проследи даље за Београд. јаничари протерани из Београдског пашалука, стадоше се купити око царевог одметника видинског паше Пазван-Огле. Овај је побеђивао царску војску и отимао је Султану градове. Тако у његовој власти бејаху: Рушчук, Софија, Никопољ и др. Може бити по наговору јаничара, поче нападати и на Србију. Сасвим природно, да није мимоишао и Ниша. Али његови Крџалије т. |. војници, које су Турци за време рата узимали за новац, не имајући топова, нису ништа могли Нишу и његовој посади. Али су зато они по селима харали и зулум почињали. Од многих зала њихових да поменемо само оно, што се прича о једном њиховом пролазу кроз село Малче: ·

„Љути, што ништа Нишу могли нису, крџалије су се враћали ка Грамади. У том повратку ударе на село Малче. Сељаци, опазивши их, а знајући како су зли, затворе се и побегну у цркву сеоску, која је била озидана на свод. Крџалије опколе, цркву, провале јој свод на крову и унутра баце трмке, да би челе пецале људе. После тога запале ручице од суве конопље и убаце их у цркву. Већ су неки почели грдно прљити се и горети а на поље нису смели изићи. Тада се Крџалије попну на кров од цркве и стану пуцати доле у људе, у жене, у децу као у какву зверад. Много људи, жена и деце ту изгибе, а црква се нагрди и упропасти.“ Крвава ли је историја народа нашега! Али Ниш ће још много крви пролити, док му не засија сунце вечне народне слободе.