Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928
53
НИШ ОД ПОГИБИЈЕ КАМЕНИЧКЕ (1809.) ДО ОСЛОБОЂЕЊА (1877.).
Каменичка погибија. — Ћеле-Кула. — Владика Мелентије и другови, — Од Нишке епархије откида се: Пирот, Бела Паланка и још много села. — Устанак под водством попа Мите из Ниша и Ђурђана Јовића. — Устанак 16 нишавсках села. — Околина Ниша поново се буни 1835. год. — Куга у Нишу. — Буна од 1841. год. — Владика ЋирВенедикт П. — Жалбе сељака на спахије. — Владика Јанићије. Просвета у ово доба и учитељ Атанасије Петровић. — Борба из· међу Егзархата и цариградске Патријаршије,
Велико дело ослобођења већ бејаше започело. Инаугурисао га је Тополски Бесмртник. Од Ђорђа се већ Станбол шресе, крвожедни ошац куге. Године 1809. по предлогу и захтеву Русије, да Срби ударе на Турке и то чим пре, Сраски Совјет својом прокламацијом од 21. фебруара исте године позивље Србе на оружје, препоручује им слогу и да помажу Ђорђа Петровића из Тополе, дику ш одбрану Срба. Карађорђе раздели војску на троје: сам се је упутио преко ужичког округа у Стару Србију; на Дрину је послао кнеза Симу Марковића, а према Нишу Милоја Петровића Трнавца. Милојеве трупе биле су већ 15. априла 1809. год. концентрисане код Делиграда, одакле одмах затим крену он са војводама: Петром Добрњцем, Стеваном Синђелићем, Хајдук Вељком Петровићем, Илијом Барјактаровићем и Пауљем Матејићем к Нишу. 18000 српских соколова са 2 пољска топа, 2 шестофунташа и са 7 топова за шанац крећу ето према Немањином Поносу у нади, да ће над тим градом весело закликтати Бели Орао!
Када се је српска војска примицала Нишу, чувени Илија Стреља, назван Лесковачки хајдук, долети у Власотинце. У час он око себе окупи око 450 људи.
Стреља пошље Саву Дедобарца да затвори пут у Клисури на Просеченици. Сава изврши наредбу и дружину са свом џебаном смести у један хан крај Мораве. Турци дођу, ударе на хан и потпале барут. Половина Савиних другова погибоше, а остали се разбегоше. Турци запале Власотинце и сва околна села, која су