Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928

55

Распоред трупа био је по шанчевима, а ових је. било свега шест. Први је био више Матејеваца под командом Илије Барјактаровића; други на Равништу код Каменице под личном командом главног заповедника Милоја Петровића Трвавца; трећи код Доњих Матејеваца, у којему су били бећари Милоја Петровића; у четвртом шанцу код Горњих Матејеваца био је гласовити Хајдук Вељко са коњицом. Војска у шанцу стајала је под командом Петра Добрњца; изнад Каменице више цркве био је пети шанац, у којему се је налазила резерва, са којом је командовао млавски војвода Пауљ Матејић; на плодном избрешку, благој коси, Винику на исток, било је место, чије ће име, после ове трагичне али славне битке, бити унесено у странице бесмртности велике народне историје. На том месту на Чегру био је шанац бесмртног Ресавца са три хиљаде хероја и 3 топа.

Против српске војске стајала је турска сила од прилике нешто преко 30.000 људи, већином коњаници. Ту је у првом реду био сав нишки гарнизон са три паше: Мустафа-Паша Ђаковачки, Махмут-Паша Призренски и Малић Џинић-Паша Приштевски. Цео је нишки гарнизон могао имати нешто преко 10.000 бораца. Неколико дана пре главног и одлучног напада на Србе, турска војска добила је појачање у јачини од 20.000

_људи под Измајил Бејем. Целом је непријатељском ·

војском командовао командант нишког гарнизона енергични Хуршид Паша, Противничке силе биле су распоређене овако: пешадија и артиљерија у нишкој тврђави, а коњица се протегла на простору између Ниша и Нишке Бање.

Док се Хуршид Паша није осећао довољно јак, он је наређивао да се врше само испади на српску војску. Затим су следили напади тако, да су Срби до 18. маја јуначки одбили три напада турске војске, којом је командовао Шашин Паша из Лесковца. Када се је турска војска појачала доласком Измаил Беја, пре-

дузела је диверзију ка Књажевцу. Ради опасности с

бока Хајдук Вељко оде с коњицом да брани Гргусовац, а мало затим пође му у помоћ и војвода Петар Добрњац