Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928

ај

тако, да ова два јунака нису учествовали при главном нападу турске војске на Чегар. Да јесу, вероватно је, да би битка била узела сасвим други ток. Свакако, једно је сигурно, да је Каменичкој катастрофи крива, неслога српских вођа. Треба знати, да је све до 1809. год. главним заповедником у Делиграду био победник над Ибрахим Пашом Скадарским војвода Петар Добрњац, човек, који је толике турске нападе на Град јунака одбио. Поменуте године смени га неспособан човек, човек, који није био у стању, да испуни онако поверени задатак, како га је у исто време испуњавао Тополски Лав и Сима Марковић. Тај је човек био Милоје Петровић ТГрнавац. Чим је он примио команду над ратним контингентом, који је ступао према Нишу, војска се је одмах поделила на присталице Милојеве и Петрове. За све су ово сигурно знали и Турци, пак стога, када су 18. маја напали на шанац Петра "Добрњца и Хајдук Вељка и нашли га празна; није им било тешко одлучити се, да одмах сутра дан 19. маја изврше главни напад на шанац војводе Синђелића.

19. маја био је среда по светој Тројици. Рано у јутро следио је непријатељски напад на шанац војводе Стевана Синђелића. Напад је следио овим редом: напред је наступала коњица тако, да су први били бели коњи, па зелени, па алатасти, па доратасти, па најпосле црни. Пред првим редом коњице била су два коњичка топа. — Пешадија је наступала са стране и иза коњице, а артиљерија је имала помагати напад са Виника. Нападајућом војском командовао је Шашин Паша из Лесковца. Пошто Турци извршише молитву, стадоше се лагано приближавати шанцу Ресавског Војводе. Кад се шанцу примакоше, Срби оспу на њих. плотун; и тако отпоче борба. Турци су бесно нападали, а Срби су се као лавови бранили и жестоке нападе одбијали. Синђелић је тога дана одбио пет јуриша. Сунце је већ западало, а војници српски из других шавчева нису у помоћ долазили Синђелићу, или што нису могли без коњице, или што Милоје није хтео да да. Најзад Турци преко својих мртвих другова навале у шанац и стану се клати и гушати