Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928

62

Славни велики Господаре! Наша. десна круна (2). „Јануара 1835.“ |

Што ће на ово Таковски Јунак Он одмах пошаље у Ниш Аврама Петронијевића са својим ручним писмом за Салих Пашу. У писму нарочитим дипломатским тактом, који је био одлика књаза Милоша, он се заузимље, да и христијани не пострадају. Међутим, и пре него је Мутесариф примио писмо, устанак је био угушен. Паша је био позвао устанике, да се разиђу својим кућама; а кад они тога учинити нису хтели, он их је

оружаном руком на то присилио. Ипак све се је свр- |

шило тако, да су кметови дошли к везиру и онда у присуству сердара Стевана Стојановића уговорено је, да Салих Паша неће више у народ шиљати зулумћаре и да ће им дати нарочитог вилајетског кнеза, преко којега ће он наредбе издавати.

Али овај споразум није ни месец дана трајао, јер се већ првих дана марта исте године 1835. поновно побунила околина Ниша. Раја пребаци на границу Србије жене, децу и стоку и обрати се, лакако, и сада књазу Милошу овим писмом:

„Свешли Господаре, умилостиви се на нашу спрошињу! Спрошиња много је изгинула: 300 човека бесмо ; остаде 100 човека ; у швоју земљу пребегосмо; "швој сердар бише, па не шера у шурци да идемо. Што отоше и они погинуше. Сва села пусто останула; нишша није осшануло; овце ошкараше, говеда ошкараше, вино писшочише, жито ошнесоше, децу посекоше, руке на децу оцекоше, уши оцекоше. Ништа не остаде. Спрошиња ивили и пиштши до Бога се чује. Светли Господаре, ти ошац над нас! Пружи швоју свешлу руку над нас! Ми сипрошиња твоја иокорита. На шурчина више ми раја не можемо да будемо!

И пре него је Милошев делегат Аврам Петронијевић стигао у Ниш са делегатом београдског везира, војска Салих Паше Нишкога сукоби се са устаницима. Борило се је жестоко с једне и с друге стране; било је много мртвих и рањених. Срби одржаше своје положаје, а Турци се повукоше у Каменицу и Матејевцу, да се. и та села не би одметнула. У рапорту, што га