Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928
7
63,
је Сердар Стеван Стојановић поднео Књазу Милошу,
међу осталим рањеним и погинулим, читамо и ово:
Деше од 11 година Јована Симиног из Трнаве, посе-
чено ; јанково деше од 8 година из Миљковца посеченод.
Интервенцијом Књаза Милоша, који је и једну прокламацију на устанике био управио, и делегата београдског везира, Салих Паша је повукао у Ниш војску, сељаци се повратише к својим кућама, те тако се је и ова буна слегла. Уговорено је са Салих Пашом; да у сваком селу буде по један кмет, а у Нишу главни. коџабаша, који ће пред пашу износити народне тужбе; укидају се сви апсови, сем онога код паше; кривцима ће се батине делити само у присуству паше; хришћанин нема да кулучи Турчину, само ће према потреби дрва . и сламу паши довозити; спахијама даваће се десетак од свега а господарима само деветина од жита и кукуруза. Још је доста тога било установљено, да живот Србима буде бар донекле олакшан.
Треба овде истакнути, да Петронијевић у свом дугом извештају на Књаза од 21. јуниза 1835. поручује, да су се сви умирили „кромје још једно попче
из Ниша“, која је и даље бунило народ против Турака.
Као да Нишлијама није било довољно јада, које су им Турци задавали; на њих се 1838. год. свали тешка и ужасна куга. Мртве су могли сахрањивати само они, који су ову страшну болест били преболели. Над мртвима је вршио опело хилендарски јеромонах Виктор, потоњи нишки владика, познат под именом Деда Виктор; који је у Цариграду био кугу прележао.
Међутим злочеста турска управа чинила је несношљивим стање становника Ниша и Нишкога округа, а жеља, да се што пре сједине са Србијом, давала им
је подстрека, да се и даље буне против турског зулума.
Узрок буни од 1841. наћићемо у писму управљеном књазу Михајлу. Ту се поред осталога каже и ово: ... шурске муке нама одолеше; више не можемо шрпети турски зулум... Турци на Бога не гледају, нашу веру и закон растурише, не давају у цркву да идемо, Бога да молимо; не дају празник да пропра-
-знујемо ни да се веселимо; ако дође велики празник,