Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928

“ЖЕ

Ужасно ли се Турци осветише српској раји за овај устанак! Спалише сва села нишавска, сва села у Заплању, Власотинце, а 31. маја Топоницу и друга села до саме границе Кнежевине. Скупо ли је Ниш куповао своју слободу, крвавих ли је он жртава приносио за величину и славу Српства!

10. јуна, 1841., у Ниш приспе Јакуп-Паша с РифатБегом и царским комесаром Тефик-Бегом Ћурук-Тескерехијом. Тада се у Ниш било слегло око 9—10 хиљада војника, међу којима је било једно хиљаду самих Арапа.

Устанак је био већ угушен сабљом и угарком, само се народ био разбегао. Комесар Портин позове народ, да се сваки врати својој кући. Он је обрицао вратити стадима отерану стоку, и о царском трошку начинити куће, које су погореле. И, одиста, у погорела села изиђу писари те запишу да се у сваком селу З—4 куће начине о царском трошку; а из Арнаутлука дотерају Турци многу стоку, и позову сељаке да свак свога брава познаје и гони. |

Сељаци не приме на цело погорело село 3—4 куће, нити хтедну туђу стоку узимати место своје. Те тако не буде помоћи ни с једне ни с друге стране.

Јакуп-Паша из Ниша пошље свога мухурдара а Ћамил-Паша из Београда свог Алај-Бега у Алексинац, где се находио помоћник попечитељства унутрашњих послова, Милош Богићевић.

Ови људи сазову (30 јуна) све бегунце из нишког округа, и понуде их да се врате. Бегунци, бојећи се освете, нису могли пристати само на реч турских изасланика, него. се ту углави и нареди ово: да најпре оду својим кућама око 200 људи бегунаца, који су разборитији, и који ће видети, на што да се врате и остали, па тек ако ови нађу да се могу вратити и остали, онда да се за 21 дан сви повраћају.

На тај начин, устанак се сасвим стишао, и устаници су се, који пре а који после, вратили сви.

Три године после ових догађаја Нишлије су имали опет да проживе неколико тешких часова. Великом пријатељу народа, владици Ћир-Венедикту П. пође за

чи Ета