Историја Ниша : приликом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града : 11. јануара 1878 - 11. јануара 1928

браћу и сестре. Воде их у град. А ко је у ноћи одведен у град, није дочекао зоре. Саслушање, судг Ни говора о томе. Адвокат Љуба Обрадовић само зато што је за здравље упитао једног заробљеног војног лекара, свога познаника, одведен је у Град и своју лепу душу испусти на вешалима. И П-т Коен је издахнуо на вешалима само зато, јер дознадоше, да је он ауктор дела „Велика Србија“. Грозоте, што су их Нишлије доживили у градским казаматима, напросто се описати не могу. Оне прелазе поред све њихове реалности у царство фантазије.

Што ће при овим грозатама они угледнији Нишлије, да спасе живот и себе сачувају својој незбринутој дециг Ево што ће! Данашњи преседник првостепеног суда Михајло Поповић је пиљар, а затим продава бомбоне; шеф финансиске управе Михајло Ћурчић формално проси од куће до куће; бивши срески начелник Милан Милошевић је обични чистач; учитељ Митар Белић најпре тестерише, а затим чини од хамалина; други учитељ Тодор Костић је пиљар, колега његов Мита Цветковић прави сапуне, док је Божа Поповић присиљен да своју децу место у школу шаље да се уче обућарском занату. Други су се, опет крили и докле год није свануо дан ослобођења нису из стана свога изишли. Тако је три године на тавану проборавио бивши преседник духовног суда поч. Димитрије Пејовић; тако је сакривен проживио три лета проф. Димитрије Поповић, који ни свог мртвог сина није смео да допрати до вечног почивалишта, е не би Бугари, чим би га угледали, одмах њему ископали други гроб. Ко би могао избројити све оне угледне Нишлије, који су морали да врше најунижавајуће послове само да прехрану себе и своје» Све оне, који на улицу смели: нису, а хранитељима су им била њихова деца А ова су била у доби између 9 и 15 година!

А ко да опише оно непрестано реквирирање животних намирница, кућне преметачине и друга сваковрсна шиканирања мирнога грађанства и оно несносно и неподносиво уцењивање» Не само што се