Историја српских железница : 1850-1918

Бе

ХХХМ

рад, биће јасно да сам уносио сав материјал онако како сам га налазио. Радио сам и улагао труда, па је неминовно да сам посигурно морао и грешити. Најбоља солуција да се овај мој рад, намењен нашој општој ствари, поправи, јесте та, да они који би пронашли да он не одговара намењеном позиву, прилегну енергтично на рад и израде нешто боље, прецизније и опширније, са више амбиција, него што сам их ја имао.

Не треба заборавити да су ратови уништили готово целокупну архиву у Железничкој Дирекцији и по Министарствима. Исто тако уништене су и приватне архиве. Један већи део књига којима сам се служио и које сам унео у библиографију, не налазе се у јавним библиотекама, њих је требало тражити код приватних лица.

Илустрације које сам унео у ово дело, већином сам их проналазио код приватних лица, која су их мени лично поверавала. Имало би још много слика, које је требало унети у овакво једно дело али требало их је пронаћи и имати на расположењу.

Трудио сам се да у библиографију унесем све публикације у које је, ма и најмање, говорено о српским железницама а ко је су ми послужиле за обраду мога дела, али ако сам и поред свега тога, неког писца изоставио, то нисам учинио намерно.

Радећи ово дело, нисам имао никаквих претензија, а још мање каквих амбиција. Једини ми је циљ био да послужим својим скромним радом нашој општој ствари а у исто време да овај мој рад пружи подстрека железничким писцима да допуне ово моје дело документима и податцима до којих ја нисам могао доћи.

Унапред се ограђујем од сваке помисли да сам овим речима у предговору хтео да парирам или прејудицирам евентуалну критику. На против, објективну и оправдану критику оних који су радили и урадили нешто за нашу општу ствар, у ма коме погледу, радо примам, јер ће та критика послужити усавршавању елемената који имају послужити нашој општој ствари. Молим те критичаре да, у својој строгости, не забораве на олакшавајуће околности које иду у моју корист.

Али најлепше молим оне, који нису никад ништа урадили нити што написали за нашу Општу ствар, да своје примедбе и критике задрже за себе, јер је неоспорно, да ни од ових- њихових примедаба и критика, ни сада, као и увек, нико неће имати никакве користи, а по најмање наша Општа Ствар.

Д. А.