Историја српских железница : 1850-1918

Ни у једном моменту, Српски народ није клонуо духом већ је увек, борећи се за своју слободу и слободу своје браће, ишао непрестано ка прогресу, култури и цивилизацији.

Неоспорна је чињеница, и у њу се мора веровати, да је и Српски народ имао исто тако и жарку жељу и јаку вољу да види своју земљу испреплетану железничком мрежом, да је види снабдевену тим јединственим и скупоценим средством, које је тако корисно могло послужити унутрашњем развијању земље у сваком погледу, а које је могло да му прибави све оне користи које је то средство пружило и осталим великим народима.

И Српски народ је сазнао у исто време, када и други, 2 значај и корисност гвозденог пута; и он је желео да га добије у исто време када и други, али његова је судбина била немилосрдна, она му је наносила, са свију страна, удар за ударом. Опасност, да изгуби своју слободу и независност, стално му је висила над главом и ометала га да се користи тим изумом што се зове „железница“, а која је пронађена само зато да помогне човечанство у свима правцима и да развије правилан ток интелектуалног, економског и политичког живота једне нације и једне земље.

У даљем нашем излагању моћи ће се јасно видети како су и на који начин, угњетачи и непријатељи Српског народа све чинили да би га спречили да и он сагради и развије „своју добру железничку мрежу“. која ће имати „савршен материјал“ и „погодне тарифе“ — што је од неопходне потребе за сваку нацију — како то вели чувени француски професор Анри Озер.)

Српски народ је то желео деценијама и напослетку је и успео да оствари ту своју жељу, али како и на који начин, то ћемо видети доцније.

1) Види: »Ртороз Фтчп јепогапф 5пг Гесопошје панбопаје« — де Непм Нашзег — Рал5, 1923.