Историја једног француског сељака

128

У то време код нас се у ковачници много које шта променило. Ево шта је било. Валеша се све више и више дрпао и свађао с кумом, са мном и са свима нашим комшијама.“

„Ви сте, полудели, товорио мијеон једног дана. Кад вас погледам, чини ми се вас је све чума напала. По вашем рабошу обућари треба да буду ђенерали, сикирџије да постану кнежеви и т.д. Оћете да се обогатите од манастирског имања. Заборавилисте сасвим на бога. Ни крет на врату не носите!..“ Завезан је, брате, био тај јадни Валеша; никако му није ишло у главу да данас сељаци и други радници поцркаше радећи за калуђере и господу. А за што је то тако, и за што то тако мора да буде2

Господа нам веле: „ви без нас не можете, да није нас ко би вам судио; ко би вам делио правду“ ко би вас бранио од злих људиг ко би водио контролу, да ли сваки врши своју дужностг — не, не, ви без нас не можете, без нас би ви један другог поклали, појели, као што се кољу и једу гладни зверови.“ Попови и калуђери веле нам: „ви без нас неможете, ко би вам се старао о спасењу душе 2 ко би вам читао молитве, свештао масла, крстио и венчао 7 ко би молио бога да вам опрости грехове, да вам да росну кишу, да благослови ваша поља и луговег не, не, ви без нас не можете! ви би без нас подивљали, постали би „бесловесна“ животиња, која не зна за бота и за веру — не, ви без нас не можете.“

Све је то лепо. Но онда имамо ими нешто да рекнемо; ми велимо и господи и попама: „Ако ми без вас не можемо, онда ви сто пута више не можете бити без нас. Ко би ораог ко би копаог ко би вам