Историја једног француског сељака

== 181

диму, у смраду и свакој нечистоћи. Жељни емо били. да уданемо чистога пољског ваздуха, да погледамо на љупка села, на зелена поља и ладовите лугове.

Наши Барчани нису били далеко од тог меета, Мене се страшно прохте да се видим с Маргитом и са осталим нашим рођацима и сељацима. Дигнем се ја те код наших старешина, да их замолим, да ми даду отпуст за 2—43 дана. Дадоше ми. Дигнем се ја и пођем. Ишао сам, браћо,... но није да сам ишао, чини ми се све сам летео. Ишао сам целе ноћи без одмора, као да су ми крила била порасла, тако сам био лак и оран за од. А ноћ је била чудесна, нисам запамтио никад таку светлу “и пријатну ноћ. И лугови, и шумарци, и поља, све је то мирисало цвећем, а младе се травке лелујале од поветараца. Свака се биљка развијала; било је као у рају. У расвитак стигнем до једне речице, и ту ве лепо окупам и избањам. Вода је била ладна и пријатна. Окупам се, очешљам се, обучем чисту кошуљу и пођем даље. Опремио сам се био да чист изађем пред Маргиту. Око подне стигнем у нашу окружну варош Пеалцбург. Ту ме страшно разљути једна трговчина, мој познаник. Идем ја тако но улици, а он ме угледа, па кад се нададе дерати. „Ене војника из Мајнца " еј народе! блатодари им што су се предали Немцима и сад дошли амо да продаду сву нашу земљу“. Разјапио се тако на сред улице, показује на ме прстом и дере се колико га грло доноси. Ја му приђем ћутећки, па кад га шинем по оној каишарекој главурди дланом... ух, само се тек продра и прокревељи, а ја поткачим и по другој страни... фис... Он искриви сад тлаву на другу страну, поче да јауче: „Еј жандари, не дајте, уби ме разбојник... држ'те гај“ — а жан-