Историја једног француског сељака

189:

а за господу. Неки од наших посланика у скупштини. опет су хтели да поврате стари поредак; уморило их је било трвење са господом, па су хтели да врате старе уредбе, па како буде нека буде. Те су скупштинаре прозвали Жирондом. Но да бог поможе Дантону он побуни париски народ, повата издајнике и позатвара. Много је у нас било гадова и издаица, који су најпре пристајали уз народ, а после су мало. по мало изврнули ћурдију и постали господске пришипатље, и знајте, да од тих гадова нисмо имали горих људи, они су били обеснији но наши противници, с којима смо се још у почетку доватили. Где год кога увате, они су му пунили главу како они раде за народ и како они оће „само по правди“, а овамо. су једнако само то и шуровали с господом, како би народ што зтодније и лакше обманули и заварали. Рекох вам напред, да је наш Дантон побунио народ и поапсио ове шерете, али опет нису били поватани сви ови проклети Жирондени. Многи су од њих побетли у унутрашњост и почели да муте по народу. Педесет окружија устало је с господом против нае. Побуниле су се биле и велике вароши: Лијон и Марсељ. Жирондисте су почеле да купе војску и да се спремају да ударе на нас, да навале на Париз и да“ све помлате који нису били за господу. О Вандејцима и да не говорим, они су већ одавно били отели ма и нису никога слушали до господу. Бретањски округ тако је исто уз њих пристајао. Инглези забране да. се нама увози леб из њине земље, а подговоре и друге државе да нам не дадну ране. Некака суманута девојка Кордеј закоље Марата, готово најбољега, од наших депутираца. Он је најгоре мрзио госполу и најчвршће је стојао уз народ. Говорило се, да су