Историја једног француског сељака

190

Кордеј поткупили и наговорили или Жирондисте или 'одбегли попови да убије Марата. Но ињој није било на лијо....

Тако је, браћо, била навалила на нас беда са "сваке стране. Све сам ја то чуо од Маргите. Но нивам чуо само зле гласе, имао сам да чујем и радосне вести. Дантон и Робеспијер још су били живи. Они и још многи други јуначки су стојали уз народи бринули се како да спасу земљу од немачке навале и од напасти господе и одбеглих попова, како да умире Вандејце и друге јаднике који су навлачили народ на зло. Ето, ти људи, ти пријатељи народа и реше, да се од сад за старешине у војеци узимају људи од нас простих. Кад се тако уреди, онда не ћемо имати од сад таке ђенерале као што је Димурије, Лафајет и остали гадови. Од сад не ће наши ђенерали показивати пут Немцима, казивати им наше ставе и богазе, издавати нашу војску и подводити је Немцима да је они потуку. Од сад не ће бити ђенерали господа но наш брат радник; с тога ће они постајати за наше право. Пре су ђенерали били од господског рода, па су господу и бранили, а народ су наводили на курјачка гвожђа. Сад је било најглавније да што пре свршимо војну с Немцима и да примиримо Вандејце. Дакле опет је требало да се кољемо и пушкарамо. Шта ћешг — кад друкчије не може да буде. Ја сам почешће предомишљао, докле ли ће то трајати, да се људи међу собом кољу и убијају као дивља зверадг Не, то не ће ине треба тако увек да остане. Треба само да се људи лепо међу собом договоре, да се уреде по правди и правици, па кад погледаш, а оно ред мало по, мало пређе у обичај и навику.