Историја једног француског сељака

"204.

Јеон као бајаги, хтео цара, а да се наша скупштина разиђе. Дантон је хтео да се правда за тако окривљивање, но нису му дали реч. Значи, да су без свакога сула и пута казнили човека. Но ито треба да вам кажем, да је онда било врло мутно време; нико ником није могао веровати, ни рођеном брату. Сви су се бојали издајица и шпијуна. Господа и попови врло су лукави људи. Робеспијер је био наредио, да сена свакога строго пази, и чим на коме опазе да врда, одма — ајд на гиљотину! Шта ћеш 2 Така су била времена !..

Око подне свратим у једну кућу, где су се скупљали наши посланици на договор. Кућерина је била прегрдна и тамо су пуштали свакога, ко год оће. Ту ти ја видим и Робеспијера и све вође. Народа је било многе, говорили су о многим пословима, писали су указе и прокламације. Осим Робеспијера, у то време још су били у великој части Сен-Жиест и Кутон. Кутон је био човек изнемогао и болестан. СенЖист је био лепо и згодно момче. Сваки је тада познавао ове људе, сваки их је слушао. Робеспијер је товориг мало, али језгровито. Тако су се до мркле ноћи разговарали, договарали и диванили, и једва се "тако позно разиђу....

Другог дана ја се кренем из Џариза. На зорзорли довучем се до наше окружне вароши Палцбурга. Већ знаћет> и да вам не казујем, да сам одма «свратио у Шовељев дућан. На прагу ме сретне Маргита. Много се обрадовала она мени, а још више ја њој. Ту сам код њих остао целу недељу дана. Богме ти се ја помало почех опорављати. И моји родитељи често су ме поодили, а моја Маргатица готово вије ни одлазила од мене. Долазили су ми и сви моји по-знаонци: Лећумов, Колинов и др.