Историја једног француског сељака

и ђенерали престају да вуку плате и да носе те чинове. А сад је, браћо, страшно и помислити колики се силни новци троше на војску, на овицире и ђенерале. А погледајте, народу већ побелише очи дајући ; не може више. Кад би се војска распустила, одма би народу више пара остајало у џепу. А кад би тако учинили, онда и Бонапарта не би овако беснио; не би оволико од њега стрепили, јер без војске он не би вредио ништа, и морао би да слуша народ. А нити ће Немци, нити ико други у нас дирати, само ако ми њих не дирамо. А ми их не ћемо дирати... Имамо ми много наших послова, да уредимо нашу земљу, нашу кућу, да се осигурамо да нас више не може узјашити ни цар, ни господа. Па и сви други народи нека о томе промисле п нека гледају свој посао. Што ће нам рат и убијањег Зар није боље живити у миру и љубави! И опет вам велим, браћо, народ је сила! Народу стоји до воље да војује или да не војује. Народу стоји до воље, да заведе овакав или онакав поредак; да казни или да милује.... Само је прво и најглавније: да народ буде сложан и зговоран. Кад је такав, онда што науми, то може учинити, нико не може преодолети његовој вољи и његовој сили,“ — Шовељ је тако увек мислио и говорио, па тако је говорио и сад. Давно је он још познао какав је тај Наполеон Бонапарта и шта ће од њега изаћи.

Треви се у то време, те се видим са сестром Јелом и њеним синчићем Касијаном. Она је путобала у Париз, па је ударила кроз нашу варош. Кад сам је видео, једва сам је познао. То више није била моја сестра, то је била некаква велика госпођа. Сто некаквих крпчића и алаванатг извешала је на се. Сва