Историја једног француског сељака

231

шно што ви тражитег... је ли то претераног Није, вије, браћо моја; није грешно тражите да човек ужива своју муку, није преступ тражити да живиш поштено и задовољно, кад радиш неуморно; није трешно ни преступнички рећи: „ја мојим мучним радом зарађујем оволико и оволико, од ове зараде могу дати чиновнику само оволико и оволико, попу оволико и оволико, више не дам и не морам да дам. Кад се мучим оћу и да уживам, кад радим оћу и да се сладим; не дам цару Бонапарти и његовим чиновницима..... Оволико могу да одвојим и оволико и одвајам, ако им је мало, нека траже где ће заслужити више, а мени, и другом, и трећем, и целом селу, и целом народу ако нам треба слугу, чиновника, ми ћемо наћи такве, да не морамо ради њих остати и голи и боси, отићи у суноврат. Ако је такво уређено да народ мора гладовати да чиновнике нарани, да народ мора цвокотати да чиновнике огреје, да народ мора робовати да чиновници благују — онда та уредба неваља и ми је не ћемо; не ћемо таку уредбу. Оћемо нов поредак, оћемо нов ред, где ће сваки који ради живити лепо, живити слободно, живити срећно.“ Није грешно, браћо моја, овако говорити и овако радити. Ал вама веле да је то грешно, ал вама веле да је то претерано, веле вам да то _бити не може. Како ћете са људима који тако говорег Да доказујете — не можете им доказати; они и сами то знају, али они не ће, није им у интересу да то признаду и да на та пристану. Да их молите — не можете их умолити. Кад би они знали за милост, они би се сажалили и смиловали на вашу сиротињу, на вашу невољу. Шта ћете им даклег Шта ћете Бонапарти2 Шта ћете његовим чиновницима7...