Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

152

говорили потребама шире и неполитичке публике, и три од њих још и данас постоје, Вечерње Новости, Беотрадске Новине и Мали Журнал. Развитак српске штампе ишао је последњих двадесет година, као свуда у свету, у правцу приватне, нестраначке и информативне штампе, која се обраћа широкој публици и која главну пажњу усредсређује на репортажу и занимљивости. Страначки органи изгубили су знатно. од свога утицаја који су некада имали. Од пет странака у Србији две немају своје органе, а две имају, али по цену великих материјалних жртава. Доктринаран, искључиво политички орган, који је ишао на претплату, и који је у неколико стотина примерака одлазио у унутрашњост, данас припада прошлости. Њих су заменили прости страначки листови, који су више постали политички билетени и који се читају само у политичкој публици. Велика публика чита листове без партијске боје, у сваком случају листове који више нису страначки органи. Нови листови више воде рачуна о вестима но о идејама, више о занимљивости но о полемикама, више о подлистку но о допису, више им је стало до читалаца но до присталица. Тој штампи могу се учинити велике замерке, али ваља имати на уму да је то општа еволуција штампе на западу, и да је та штампа код нас врло много учинила да се читалачка публика несразмерно прошири. Како је лист постао приватно и рентабилно предузеће, настала је конкуренција : нови листови се крећу, формат се повећава, илустрација се уноси, репортажа се усавршава, и у тој „борби за опстанак“ српски лист се модернизовао и успео да пробије у широку публику. До пре двадесет година новине је читао Београд, и то само више школован и имућан свет; у унутрашњост листови су слабо ишли, и то више среским, ређе сеоским политичарима, кафанама и читаоницама. Данас, лист својим садржајем и начином писања дошао је до велике публике, има листова који иду у 12—15.000 примерака, (популаран сеоски лист Г. Живојина О. Дачића Народне Новине ишао је 1910 у 32.000