Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

78

примерака); поједина места у унутрашњости примају по неколико стотина примерака једнога листа; поред тога, поједини листови београдски стичу приличну публику и у Јужној Угарској, Хрватској, Босни и Херцеговини. У том погледу материјалног напретка најбоље говори ова званична статистика. Не водећи рачуна о продаји у Београду, српске поште преносиле су годишње овај број примерака разних листова:

Године У Србију послато Из Србије У Србију ушло

на страну са стране примерака:

1904 7,431.200 69.408 403.868 1905 10,097.600 50.920 387.966 1906 12,147.312 51.806 337.052 1907 21,849.366 63.741 399:522 1908 22,018.495 120.709 481.610 1909 26,386.152 125.830 ах

у претплати 5,756.241

1910 | ван претплате 28,031.550 ) А

Ако се узме да Београд троши дневно не више но 25.000 примерака разних листова, то јест на 9,000.000 годишње, изилази — без сигурне претпоставке да се стање поправило у току 1911 године — да сама Србија троши тодишње на 43,000.000 примерака разних листова и часописа.

Исто тако велики је напредак у погледу броја листова који изилазе у свима крајевима где српски народ живи.

По једној библиографији за 1893 годину“) изилазило је тада 217 српско-хрватских листова, од којих су 82 били штампани латиницом, а 135 ћирилицом. Највише је листова изилазило у Београду (56), затим

") Српска и хрватска библиографија за 1893 годину, прибрао је и средио Данило Н. Живаљевић. (Српска Краљевска Академија. Споменик ХХМП. Београд, 1895.)