Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

|

Српска штампа у ХМШ веку.

——————_

Од пресуднога значаја по културни живот српскога народа била је сеоба Срба у Угарску, на крају ХУП века. Ти Срби, који су тамо већ наишли на прилична српска насеља, и чији број у току ХУШ века био је стално појачаван новим сеобама са Балкана, у брзо су се прилагодили условима модернога живота, усвојили западну културу, извршили не само своју црквену но и привредну и просветну организацију. На крају ХУШ века, док су остали делови српскога народа били у пуној душевној тами, Срби у Угарској представљали су напредан и културан елеменат, који се стално у сваком погледу развијао. Нарочито је било културнога живота по већим дунавским варошима, од „сребробогатога Земуна“ па до „царствујушчега града Вијене“, у којима је цветало и делало јако и напредно српско грађанство, имућни трговци, „купци“ и „честни господари“, који су знатан део угарске трговине држали у својим рукама, и вредне занатлије, „почтени мајстори“, организовани у чврсте еснафе, који су успешно конкурисали туђинцима. Та вредна и солидна средња класа српска била је главан носилац напретка у животу српскога народа, она је била на челу свију борби за национална права, и прихватала све напредне покрете и културне новине.

У последњим десетинама ХУШ века из српских вароши пренео се жив покрет на све делове српскога народа у Угарској. Тада је организована народна школа

СРПСКА ШТАМПА 1