Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

српска, тада су се дигле прве средње школе српске, тада се основала прва српска штампарија, и у то доба падају и први почетци српске штампе.

Још 1768, Захарија Орфелин је почео издавати у Венецији Славено-сербскт Малазинљ, то естњ : собранте разнљтхђ сочиненш и преводовђ Кљ полњзћ и увеселенио служашихљђ. То је био први часопис не само међу Србима но и међу свима Јужним Словенима. Али то је био часопис, а не лист, и од њега је изишла свега једна свеска. И тек крајем ХУШ века јавља се први српски лист.

Поку Ема Први Србин који је имао намеру да крене нунла Јанко- један српски лист био је књижевник Емануило

жива 170 Јанковић (рођен у Новом Саду 1758, умро у истом месту 1792). Школован у Немачкој, где се у Лајпцигу упознао са Доситејем Обрадовићем, од 1788 члан природњачког друштва у Хале, он се 1790 вратио у Нови Сад са штампаријом купљеном у Лајпцигу, и са намером да штампа српске књиге и да крене један српски лист, коме би он био и власник и уредник. Његови покушаји да добије штампарско право астали су безуспешни, јер државне власти из начела нису хтеле допуштати стварање српског духовног средишта у једној чистој српској средини, и то на крајњем југу монархије. НЕ Што се није дало једном Србину у Но-

Новине. _ВвОМ Саду допустило се једном Грку у Бечу. (71199 На крају ХУШ века живео је у Бечу Грк штампар Маркидес Пуљо, који је узимао жива учешћа у грчком националном покрету, и који је 1798 године, заједно са својим братом, протеран из Беча, што су у његовој штампарији штампане револуционарне песме и прогласи познатог грчког револуционара Риге из Фере. Од 1791 године Пуљо је издавао у Бечу, где је био приличан број грчких и цинцарских трговаца, један грчки лист.