Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

више народним но црквеним, а штампан грађанском азбуком. Формат оба листа био је исти, и нови лист изилазио је два пута недељно, уторником и петком. Годишња претплата била је 10 форината, што није било много, када се има на уму да је годишња поштарина по једном претплатнику износила 4 форинта. Како у спољашности тако и садржином СлавенноСербста ВЂдомости имале су за углед раније Сербскел Повинљ!, или боље рећи бечке немачке листове сличне врсте. Лист је готово искључиво писао о „иностраним прикљученијама“, о свему што се дешавало у тим данима тако богатим историјским догађајима, у добу велике коалиције европских владара против Француске Републике. Српски пукови су јако учествовали у томе рату, и лист је често писао о њиховом поласку на границу, о њиховим одликовањима на бојном пољу, о храбрости и наградама граничарских официра и војника. Ређе се писало о стварима из српских крајева, из Јужне Угарске, Славоније и Хрватске; по изузетку била је из Земуна која вест о Србији, ондашњем пашалуку београдском. Остале вести, дословце превођене из бечких листова, биле су из Германије, „Росије“, из аустријског и „сједињеног Нидерланда“, „Полске“, „Бохемије“, „Даније“, „Швеције“, „Швајца“, „Англије“, па чак и из Марока. Велика пажња поклањана је историјским догађајима који су се тада дешавали у Француској. По себи се разуме да Славенно-Сербстл ВЂдомости, које су изилазиле у Аустрији, тада зараћеној са Француском, у Бечу где је владала најоштрија цензура, писале су врло неповољно о Револуцији, сматрајући да Француска болује од једне „нешчастне болести“, и да су републиканци само „мјатежници“ и „злодјеји“, који не знају ни за шта друго но за „злобу и мерзост“. Покушај Стефана Новаковића дошао је сувише рано, и његов лист није имао успеха. Из једнога писма из Осека, које је изишло у листу (1793, бр. 76) види шта се све у српској публици замерало Славенно-Сербскимљ ВЂдомостима. Листом су задовољни само обра-