Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

10

претплатника, оних који су лист плаћали, и у том броју било је родољуба који су се претплаћивали на неколико примерака. Новаковић је морао у честим „објавленијама“ да преклиње за уредно плаћање претплате и за повеЋање броја претплатника. Узалуд је молио и обећавао да ће претплатну цену смањити, само ако се бар нешто увећа број претплатника. На крају 1793 године, „не само да се није увећало число, но ни полак од старих нису се до сад за новине јавили, а нових једва неколико“. С обзиром на „превелике и чудне у Европи промене“ које се дешавају, из уважења према оном малом броју ревносних и тачних претплатника, Новаковић је продужио издавање листа и у 1794 години, смањивши претплату као што је био обећао. Шта више, он је био готов и на нове материјалне жртве, и обећао је, само ако се јави већи број претплатника, издавати лист на целом табаку, и као додатак давати „полезне мале књижице“, „о воспитанију, о домостројителству, о географији, о историји јестаственој, о первих просветитељех сербских, и прочаја.“ Све то било је у залуд. У јуну 1794 лист је био у тешким приликама, и издавач јавља да „неће моћи ни новине ове далше овако трајати“, да ће изилазити само до краја године, „ито највише за чест и љубов они' неколико господеј, који су за целу годину новце напред послати изволели.“ Обећања која је Новаковић добио са извесне стране давала су му наду да ће моћи продужити издавање листа и у 1795 години. Али то су била само обећања, и крајем децембра 1794 године Новаковић је овим речима објавио престанак Славенно-Сербскихљ ВђЂдомости: „Се уже два года цела совершу сја от како смо ове вједомости славено-сербскому роду са довољним трошком усердно послужити старали сја; но будући да желајеми успех имјети нисмо могли, за сохранити себе от далше штете, принуждени јесмо решити у будушче со всјем престати издавати новине.“