Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

34

ико међу Србима, Павловић је осећао значај националне штампе. „Читајмо, браћо, и читајмо србски ! узвикивао је он у своме листу на крају 1840 године, јер ако читали не будемо, иза напредовања времена изостаћемо, а ако сербски неушчитамо, рђави Србљи бићемо“.

1842 по наредби државне власти реч Србске избрисана је са наслова, и целе године лист је штампан само под именом Народних Новина. Када је 1843 лист поново добио право да се зове Сербским Народним Новинама, Павловић извештавајући радосно своје читаоце о томе, вели: „Може бити да се коме и детињаста та радост види, којом имена овог воскресеније возвјештавам, но ја претајити не могу да га за живот дао не бих, ма како други. о томе мислили и говорили...“ Шта више, над вратима свога стана у Пешти он мете велику фирму са натписом: „Учредничество Србски Народни Новина“. Та фирма дражила је мађарски шовинизам, и неколико пута мађарски студенти су је каљали. Крајем марта 1848 када је Револуција почела, лист је почео носити наслов Свеобште КОтославенске и Сербске Народне Новине. 1849 изилазио је под својим старим именом, и престао крајем исте године.

Сербске Народне Новине су све до 1848 давале тон српској политици у Угарској, и биле од јаког утицаја и на унутрашњу политику Кнежевине Србије. У династичним борбама, које су се око 1840 године страсно водиле у Србији, Павловић се трудио да буде објективан колико је то било могуће. 1842 он је подржавао нову српску династију, али не устежући се да каже своје мишљење о људима и о стварима. Павловић је био један од оних људи међу угарским Србима који су стално заступали идеју српске војводине, за и све време у свом листу он је то заобилазно тражио, истичући нарочиту потребу сазива српских народних сабора. Али од 1847, када се стало осећати национално и политичко врење у целој Аустрији, нарочито када је мађарска Дијета отпочела политичку мађаризацију