Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

87

француског радикализма око 1848, почео је у Пешти, 21 марта 1848 године, издавати лист В5етшникљ, на коме је једно време као сауредник радио и Јаков Игњатовић. Лист је поставио себи за циљ: „србски род узвисити до политичке свести свога битија“, у духу напредних идеја које човечанство крећу: „свободе, једнакости, братства“. Један такав одлучан српски лист није могао остати у Пешти, у средини Мађара који су дошли у сукоб са Србима. И од почетка српскога покрета, од 6 маја 1848, Васшнићњљ је почео изилазити у Новом Саду. Крајем маја, када се мађарска посада у Новом Саду окренула против Карловаца, Вђешнићкљ је пренет у Карловце, „у средину србски' знаменитости“, и од тада је постао орган „Главног Србско-Народног Одбора“, сав посвећен „ползи народа нашега, развитку народности његове, утемељењу самосталности србске“. Како је уредник по народним пословима често био одсутан, заступао га је у уредништву Константин Марковић, а неко време, почетком 1849, и Др. Данило Медаковић. Како Срби нису више били сигурни у Карловцима, лист се априла 1849 штампао у Земуну, где се, од 16 априла, почео називати Вфешникљ Вопводсшва Сербте. Кад Земун није више био сигуран, орган Народног Одбора штампао се најзад на једној лађи која је стојала уз земунску обалу, вазда спремна да у случају наступања непријатеља отплови у Београд. Јуна 1849 године Вљсшникљ је престао изилазити.

Поред тога званичнога органа српског покрета било је у том бурном времену још два српска политичка листа. Млађи и напреднији људи, груписани у Друшшву Србски Напредак, „друштву млађих Срба реда ученога“, покренули су новембра 1848 у Карловцима лист Напредак, коме је уредник био доцније прослављени српски публицист Др. Данило Медаковић. Нааредак је био одлучно националистички лист, стављајући Српство пре Словенства, истичући као идеал „красну, велику, сретну и честиту државу свога народа“, пишући: „докле нам језик допире, дотле је Божије па наше“. На-