Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

58

Напрешка из 1863 године постоји велика разлика: Медаковић је на свима линијама ударио у назад, чак је почео писати старим правописом. Када се размимоишао са млађом струјом, осетив се усамљен и без утицаја, повукао се из пџолитике и 1864 предао лист Ђорђу Поповићу, који га је издавао све до 1869 године. Антилибералан, клерикалан и консервативан био је Српски Народ, кренут 1869 у Новом Саду који је, под наизменичним уредништвом Милана Димитријевића, Ђорђа Поповића и Др. Јована Грујића дуже времена излазио. Сасвим ефемеран и безначајан био је Недђлни Лист, који је, такође у Новом Саду кренуо 1867 Јован Београдац.

Шездесетих година у Новом Саду јављају се политички, сатирички и у опште хумористични листови, који су обично помагали политичке, нарочито либералне органе. Најславнији од тих листова био је у своје доба врло популарни Комарац, који је 1861 кренуо у Новом Саду прослављени песник Јован Јовановић, доцције назват Змај, човек са многа духа, лак на писању, најбољи и најплоднији политички сатиричар којега је српска књижевност до сада имала. Комарац, коме је доцније од 1863 био уредник Аца Поповић Зуб, излазио је све до 1868 године. Јовановић је напустио Комарца, и од 1864 године кренуо је у Пешти Змаја, „свеске за шалу и сатиру“. Од имена тога листа (има објашњења да Змај не означава име митолошког чудовишта из народних легенди, но значи: 3 мај, значајан датум у српском народном покрету из 1848 године), Јовановић је од тога свога листа добио надимак који му је остао и слио се са његовим именом. Змај, благодарећи великом таленту свога уредника, који је у лепе стихове стављао све идеје, све симпатије и антипатије либералне, националне и антиклерикалне Милетићеве странке, остао је образац доброг сатиричког листа, а многе Змајеве песме које су у њему излазиле важе и данас као најбољи примерци српске