Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

65

радила Народна Скупштина, и где се увек осећао известан опозициони дух. У марту 1873 једна група напреднијих чиновника, официра и грађана основала је друштво за набавку једне штампарије и за покретање једнога листа. Новооснована Кразујевачка Друштвена Штампарија кренула је 8 новембра 1873 Јавност, „Лист за науку и политику“, под уредништвом Светозара Марковића. Лист је ставио себи у задатак: „изнети на јавност све што народ тишти у извесном тренутку“, истаћи све потребе политичке и социјалне реформе које се имају „решити у корист народну“. То није више био доктринаран социјалистички лист но радикално-демократски лист за практичан рад и одмах остварљиве реформе, у којем се створио први програм будуће радикалне странке српске.

Јавност је имала успеха. Почетком 1874 имала је већ 1100 претплатника и врло велики број читалаца у целој земљи. По када је лист почео добијати утицаја на јавно мњење, влада му стане стварати сметње. Официрима који су били чланови Крагујевачке Друштвене Штампарије буде наређено да иступе из ње; нарочити чиновник цензурисао је чланке у самом уредништву. У јануару Марковић буде због више штампарских кривица стављен под суд, и дефинитивно осуђен на 9 месеца затвора. Већи део 1874 године он проводи издржавајући казну у пожаревачком затвору, истрајно сарађујући на Јавности, која је најзад угушена. Место Јавности покренут је одмах, јула 1874, нов лист са истим програмом и са истим људима, Глас Јавности, који за неколико месеца зарађује петнаест штампарских кривица, и престаје изилазити у јесен 1874.

У круговима младих демократа било је решено да крајем 1874 Никола Пашић крене политички лист у Београду, али место тога, Марковић, када је изишао из пожаревачког затвора, крене опет у Крагујевцу, 1 јануара 1875 нов „лист за науку и политику“, Ослобођење, који је, као и ранији листови исте врсте, имао успеха код читалаца (1000 претплатника за непун месец дана),

5