Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

66

али исто тако био прогоњен. Марковић се на томе листу скрхао. Тешка болест, коју је одавно вукао, овде га је сустигла. Пријатељи су га силом отргли од посла који га је убијао. Да би се лечио и склонио од нових осуда — штампарске кривице су сустизале једна другу — крајем јануара оде у Беч, одатле у Трст, где га 26 фебруара 1875 стигне смрт. После разних прекида, његови пријатељи су понова кренули 1876 године у Крагујевцу Старо Ослобођење. На тај начин, у овом периоду историје српске штампе, ударен је темељ српској демократској и радикалној штампи.

Штампа ван Седамдесетих година српска штампа у седеванкетих ЈУЖНОЈ Угарској не показује велика напретка;

година. _ ТО је у осталом доба када су мађарске власти стале брутално гонити Србе. Главни орган српски остаје Засшава, а против ње стално стоји клерикални Србски Народ. Од 1870 године Др. Јован Суботић, који је био у редовима народне странке, али није у свему ишао са Милетићем, кренуо је у Новом Саду лист Народ, који је изилазио до 1872. Више мање либералан био је и Глас Народа, „лист за народне ствари, промет, занат, трговину, поуку и забаву“, који је 1871 у Новом Саду кренуо и до 1876 издавао Панта Поповић. На место Змаја, Змај Јован Јовановић кренуо је сатиричан, либералан и антиклерикалан лист Жиж, који је 1871 изилазио у Панчеву, а од 1872 до 1874 у Новом Саду. У Земуну је 1870 Сима Поповић уреЂивао Народног Пријашеља. У Пешти је, без успеха, 1872, кренут Српски Лојд; бивши уредник Ганчевца покренуо је 1874 у Земуну Граничара, који је, са извесним прекидима, изилазио до 1876, када му је уредник као „политички сумњив“ ухапшен. 1875 изилазио је кратко време у Земуну сатиричан лист Слободњак, такође у Земуну, а потом у Вршцу; у току 1875, изилазио је политички лист Братство, први социјалистички лист српски у Угарској, на коме су радили Павле Јо-