Историјски преглед српске штампе 1791—1911.

67

вановић, доцније покретач и уредник Србобрана, Др. Драгиша Станојевић и Никола Марковић. 1876 изилазио је у Винковцима Напредак, штампан ћирилицом и латиницом.

До тога времена српски листови изилазили су само или у Аустро-Угарској или у Србији. Од почетка седамдесетих година јављају се српски листови ван тих граница. 1871 године Сима Поповић кренуо је на Цетињу „лист за политику и књижевност“ Црноторац, први лист у Црној Гори, коме је власник био патриотски песник Јован Сундечић. Дрноторац је изилазио 1871 и 1872, са књижевним и забавним прилогом Црноторка, и тада је забрањен. На место њега покренут је 1873 Глас Црноторца, који је и до данас остао званичан лист Црне Горе. У Букурешту 1871, под уредништвом Јована Похара, изилазио је лист Југославија ( Јироз!аупа), „Лист за умно и политично уједињење Јужних Словена“. У Калифорнији 1870 године, на енглеском, руском и

српском, -изилазио је кратко време лист Славанинђ (Тће Зјауотап).

1876 године, доба првога српско-турског рата, које су српски патриотски новинари са толико одушевљења очекивали, било је штетно у животу српске штампе. У Угарској отпочела су гоњења „велеиздајничких“ Срба, у Србији су због ратнога стања обустављене и иначе слабе гарантије које је штампа имала, и приличан број листова морао је прекинути своје изилажење. 1877 године врло мало листова изилазило је на српском језику: у Београду, поред званичних новина, полузванични Истобћ и краткога века Нова Србија, у Новом Саду Застава, Србски Народ и Змајева Илустрована Ратна Кроника; на Цетињу Глас Црноторца. У Приштини је те године почео изилазити, на српском и турском језику, вилајетски лист Косово. 1878 стање српске штампе једва се нешто поправило: у Новом Саду је кренут 1878 године добар сатиричан лист Стармали, на коме је много радио Змај Јован Јовановић, и који је успешно излазио

5,