Источник

Стр. 34 ИСТ0ЧН1ТК Вр. 3

Велики и блажени јерарше српеке цргсве! Ео ће избројати сва дјела твоја? Ко ће описати и исказати све труде и подвиге твоје низом четири десетине и више година? Ти си умом радио, кад си трудне руке одмарао; хрпшћанском л.убави напајао си душу пастве твоје у храму светом, а књигом ширио си, величао и узносио име творца, Господара свијета и учитеља нам Божанског — Христа, чији си ти ревносни ученик и апостол био. Мир пепелу твоме, велики учитељу, у њедрима отаџбинске земље твоје, рајско насеље великој души твојој, коју си за Христову паству полагао, а вјечни сиомен у народу српском, чије си светиње тако одано љубио! Е^чнал пал1/лтк! * * * Блаженопочивши митрополит Михаило — у миру Милоје — рођен је 19. августа 1826. у варошици Соко-Бањи, до скора званој Алексиначка Бања. Родитељи су му били Милован Јовановић и Марија. Милоје је почео учити школу од навршене 9. године (1835.) и учио ју до 1853. и то три разреда основне школе у родном мјесту, а четврти разред основне и први гимназије у Зајечару, а даља три разреда гимназије у Неготину. Године 1842. отпоче учити богословију у Биограду, а свршио ју је 1844. Мјесеца јула 1846., по препоруци кнежеве владе и по заузимању тадашњег митрополита Петра, буде примљен у кијевску Духовну Семинарију. Пошто је провео на овој три године, ступи у највиши духовни завод — у Кијевску Духовну Академију, коју сврши с одличним успјехом и са степеном „магистра" 1853. године, добивши уз степен магистра и златан крст, као одличиЈе најбољих студената. Од српских богослова Милоје Јовановић био је први, који је постигао научни степен магистра богословије. Године 1853. марта 29. замонашио га је знаменити кијевски митрополит Филарет у чувеној Кијево иечерској Лаври. У монаштву доби име: Михаило. Исте године 12. априла би ругоположен за ђакона, а 16. истог мјесеца за јеромонаха. Године 1854. врати се у своју милу отаџбину, „да јој синовски послужи и за добра добрим јој се одужи", најприје са професорске катедре у биоградској Богословији; али ни пуних пет мјесеци не професорова. Промисао му одреди одмах шире поље рада. Дана 11. октобра 1854. буде произведен за архимандрита студеничког, а послије три дана (14. октобра 1854.) би посвећен за епископа шабачког, када му бијаше 28 година, 2 мјесеца и 25 дана. НГабачком епархијом управљао је и епископовао у њој четири године, 8 мјесеци и 11 дана. Године 1859., у сједници својој од 25. јула, одржаној у Крагујевцу једногласно га изабра св. архијерејски сабор за митрополита. Кнез Милош још истог дана потврди тај избор и би прогла-