Источник

Вр. 5

истомник

Стр. 79

О, браћо, која добисте само један таланат ! Знате ли ви, да онај, који свакоме од нас назначава нашу службу, позива нас све, да будемо раденици у његовом царству ; позива једне на прва, а друге на погаљедна мјеста? Но како једни, тако и други, јесу предмет једне исте љубави и једнагси су у односу према вјечној слави. Зар ви никада не читасте у јеванђељу оне знамените ријечи: Тако ће бити пошљедни први, и први погаљедни (Мат. XX., 16.)? Зар ви никада не мислисте о томе, да се небеска слава често зида на земал>ској порузи и презрењу ? Зар ви никада не мислисте, да Вог прославља своје слуге у слабоети и нигатавилу? Дакле, ви, који држите себе, да сте огатеКени од Бога, који држите себе лишеним нагаљедства, осврните се натраг и научпте се познати у јеванђељу ваше велико родословље и оно звање, у ком вас је усинио Господ, не гледајући на то, какве струке друштвене службе ви обављате. Колико је таланата добила јеванђедска удовица, која је прошла један пут поред Христа и срела његов божанствени поглед крај врата храма? О, жене ! О, душе, испуњене горчине у несрећи и беди! Ходите и разгледајте тај примјер! Има ли међу вама макар једна, која би имала мање од ове удовице; макар једна, која би се усудила роптати на Господа послије овога, како је та велика сиротица, та јеванђелска удовица, дала од сиромагатва свога најдрагоц јеније благо, које је икада прослављало Бога и обогатило цркву (Лука XXI., 1.—3.)! Колико је таланата добила Марија, сестра Лазарева из Витаније, када је она изливала на ноге Христове оно драгоцјено миро, чија цијена побуди завист у Јуди, — миро, које бјегае тако достојно храма Божијега (Јов. XXI., 3.)? Са колико таланата владаху апостоли, када Петар, ставши пред несретним богаљем у Јерусалиму, рече му : С р е б р а излатанемаумене, него што имам ово ти дајем: уиме Исуса Христа Назарећанина устани и ходи (Дјела апост. Ш., 6.)? Колико је таланата бпло у светога апостола Павла, кад је својом руком, умореном од непрекиднога рада, писао Коринћанима ове знамените ријечи: Ми смо сиромашни, но многе обогаћавамо; ми ништа немамо, а с ве имамо (2. Кор. VI., 10)? Колико је било таланата код првих Хришћана, када, лигаени свега онога, чпм се људи горде и наслађују, гледаху на раскогану величину древнога свијета с увјерењем, да ће сав тај блесак земаљске величине потамнити пред крстом њиховог учитеља, слично ономе, као што се рушио грозни идол, виђени од Навукодоносора у сну, рушио се и срушио под гору од откотрљанога с горе камена (Дан. П., 34.) Нека ми не говоре, да ја проповшедам овдје о чудесима првих дана Хришћанства, кад је Дух свети видимо био међу Хришћанима. Божанствена историја није се свршила тиме. Олободан сам казати: Све највеће, што се свршило у цркви, било је дјело оних, који су добили, може бити, само један таланат. Ми судимо друкчије: Ми видимо само из далека врхове, звучна имена и видљива д}ела, а оно не видимо, шта чине свагда чврста и непоколебима правила живота хришћанскога, и шта учинише у сјајној епоси цркве. Они произведоше непознате свијету хришћане, те јунаке мирнога подвижништва и добротворства; произведоше хиљадама малих нспознатих имена, који испуњавају четљи Минеје свих вијекова. Да, прости војници одржаше највеће побједе! спасоносни преображај, који се навјешћавао торжаственом ријечју »в. апостола Павла! И што је неплемменито пред свијетом и уништено изабра Бог и ш.то није, да уништи оно, што јест (1. Кор. I. 28.). И шта се само не може постигнути под утјецајем Духа Светога, браћо! За што се не би збило