Источник

Бр. 6

ИСТОЧНИК

Стр. 83

Из АЕМ. конзисторије Дабро-босанске. Претјемтења. Милорад Једић, досадашњи парох маглајски, у исто.и протопрезвитерату, премјештен је 19. марта о 3 г. на парохију кобашку, у протопрезвитерату прњавооском. — В ла д и м и р П е ј о в и ћ, досадашњи парох брезичанеки, у протопрезвитерату буг.ојанском, премјештен Је 19. марта о. г. на парохију маглајску и у једно наименован за надзиратеља маглајског протопрезвитерата, а парохија брезичанска повјерена је привремено у послуживање Луки Лукићу, протопрезвитеру бугојанском. — Ђорђе Стајић, досадашвш парох добрињски, у протопрезвитерату височком, премјештен је 19. марта о. г. на парохију бјелобучанску, у протопресвитерату тешањсксм. — Коста Стевковић, доеадашњи парох бјелобучански, у протопрезвитерату тешањском, премјештен је 19. марта о. г. на нарохију добрињску, у протопрезвитерату височком,

НЕЗБАНИ^НО.

Преглед биљеЉака или извора о дабарским епископимаи дабро-босанским митроиолитима. Од Митрополита X. Савве. (Свршетак.) Паисије Скерлетовић (,,Сакрзли и ) 1779.—1774. (по Недогосу). Или је дошао или је родом био из Хијоса острва, у коме расте позиата смола тав(;јс (мастик) названа по турски: „сакез" или „сакрз", па од туда и придјевак: „сакрзли". У I. књизи „Карловачког владичанетва" на странама 114. и 116 написано је, да је овај Наисије „епископ" рукоположио неколицину хрмањских калуђера. а на име: Јеремију Бубала 1775.; Јанићију Ра^еновића 8. новембра 1781.; Манојла Мајсторовића (у Сарајеву) 8. новембра 1783. и Неофита Ајдуковића 1785. А у „Источнику" од 1894., св. VI., има још и ово о њему: „1786. да се зна, када бих јефимер јеромонах Мојсеј от манастира светостуденичкија Лаври у Сарајеву и на служби тогожде времена бист архијереј Паисије Дабро-Босански 1787. митроподит." По Неологосу митрополит Паисије био је 1779.—1794. Он је дакле при себи задржао епископа Јоаникија, доцније митрополита зворничкога (1804.-1807.), који се преставио у Сарајеву („Источвик" горња свеска). Калиник 1802.—1816. У „Источиику", а по цариградском ..Неологосу", — Калиник је био од 1806. до 1816., но у X. „Споменику" српске краљевске академије стоји о њему, да је 1803., јануара 30. Г / "