Источник

Бр. 7

ИСТОЧПИК

Стр. 109

по дну мора. Он је рекао муњи: ово је твој пут. којим ћеш ићи; ти не емијеш с њега скренути ни за један стонити дио милиметра; ти ћеш се кретати како и куда ја хтједнем, и заустављаћеш се када ти ја заповједим; ти ћеш преносити моје мисли у најдаље крајеве земаљске. Ја ћу ти ставити у дужност најтежу сдужбу: ти ћеш освјетљавати улице, куће, радионице па можда и цркве, ти ћеш вући по путу кола и терете, возићеш по океану највеће лађе — и то ће бити само почетак овога добра, које ја ишчекујем од твоје моћи, којој моћи нема равне у цијелој васељени. Ја сам већ при крају. Предмет је моје ријечи такови, да се неда исцрпити чак ни од оних, који се тим баве нарочито. Прије него што сам се обратио вама са овим мојим ријечима, ја сам прочитао сва расуђивања о електрицитету и увидио сам на жалост, да ни у једноме од тих научних дјела није ни један пут споменуто име онога, који је Творац електрицитета; чак ни код оних, за које ми мислимо да су људи, који у Бога вјерују; и њимаје то велико име непознато. То је заборавност, која се не може опростити! То је омашка, која је стидна и срамотна! То нас наводи да мислимо, као да наука хоће да истисне име Творца из његовога стварања. Зар ми мислимо, да можемо говорити о посљедицама, а заборављати за узрок тих поељедица, особито када тај узрок не подлежи никаквој сумњи? Ни један од научењака, које сам ја прочитао, није се сјетио или смио да понови (Дан. III., 73): „Бллгомокит! жолти, Гошодд!" Обнова св. сппода. У сједници Св. Синода Васељене Патријаршије од 21. фебруара о. г. извршена је дјелимична обнова Синода. Иступила су по прописаном реду, пошто им је рок на чланство у Синоду истекао, три члана Синода, и то: Трапезунтски Митрополит Константин, Анхијалски Василије и Сисанијски Атанасије. Солунски пак Митрополит Атанасије поднио је оставку на чланство у Синода а ова му је уважена. На мјесто прве тројице изабрали су, по предлогу Патријарховом, управо примљени за чланове Синода „аристиндин" (што ће рећи: произвољно, по благовољењу): Митрополит Никодијски Филотије, Амасијски Антим, и Скопљански Амвросије. Сјем ових изабран је правилно, по законом прописаном реду („ката то синтагматион") за члана Синода и Митрополит Хадејски Герваеије. Да би наши читаоци имали што тачнијег сазнања о овим и оваквим обновама у Синоду, нашли смо за сходно да овдје учинимо неколика краћа објашњења. Прије 60—70 година није било званичних прописа и правила о уредби у Вас. Патријаршији и Ов. Синоду, него се до тога времена одржавао обичај, по коме су виђеШ1 ји и одабранији митрополити постављани уз Патријарха као његови помоћници, и као такви сматрали се вишим од осталих, с привилегијом, да, као сарадници Патријархови, остају у Цариграду дуже времена. Тек пошто је изашао нови Царски закон „низам", Царека се Влада побринула и о бољем уређењу ствари V Патријаршији. Нзеним настојањем образован је тадау Патријаршији један мјешовити одбор састављен из владика и најугледнијих свјетовњака, који ће по датим им упусгвима од стране Владе израдити правила, којих се имају придржавати у Патријаршији. Одборје тај израдио правила под именом „уе\>(.х,ос хауоуоајлоо" (општа правила) и Царска Влада их је одобрила, и тако се Патријаршија од горе поменутога доба све до данае придржава тих правила. Правилом о саставу св. Синода уништен је ранији обичај пребивања на неодређено вријеме у Цариграду одабраних владика, и сви митрополити који су око патријаршијског пријестола рматрају се равноправима. По члану Л. тога правила Синод је састављен од 12 чланова, од. којих се шесторица разријешавају сваке године а на њихова мјеста позивају шесторица других,