Источник

Стр. 104

Бр. 7

Пошто су Османлије заузеле босанско краљевство и град Теочак (у зворничком котару), који је удаљен од овога манастира 4 сата, дошли су пљачкајући и робећи и под сами мааастир, кога такође не хтједоше поштедити, него га опљачкаше и запалише, те остадоше само пусте зидине од манастирске цркве и ћелијб,. Вели се, да је при овом спаљењу манастира само неколико калуђера спасло живот бјегством, док их је пак већина мученичку смрт претрпила. Колико се могло дознати било је тнда у овом манастиру неких 15—20 калуђера, али на жалост нијесу се ни имена нити ишта ни од једног од ових калу|јера сачувало. Послије овог страдања остао је манастпр пуст преко 200 година а на његовим зидинама у току тако дугог времена, порасла је бујна трава и шума тако, да се зидине од бујног зеленила и не виђаху. 0 обнављању овог манастира послије његовог првог разорења, постоји у народу ово предање, које сам чуо од осамдесетогодишњег старца Видака Вуковића Херцеговца, који манастир послужује 30—40 година и који вели: да су му стари људи причали, како је 18 година хајдуковао по Босни Радивоје, брат Старине Новака, па дошао један пут и у близину овог порушеног божјег храма, те видивши живопис на зидинама завикао: „хај добри људи, ббли је оно намастир био, јер ено сликб, и прилика од наших Немањића! Хајдемо, да видимо!" — те пришавши са дружином манастирским развалинама, видје, да се није преварио, јер на^е часну трапезу, опази знакове манастирских ћелија, видје под кубетом насликана два ан^ела, који су и до данас сачувани. Зорни хајдук Радивоје с дружином маши се за сјекире и лопате, те зарасле зидине окрчише и поправише тако, да су се зидови кубе и олтар још из далека могли опазити. По томе до|је из Романије и Старина Новак, те се настани на брду званом: „Црвено брдо" или „Самокрес", које је удаљено од манастира пола сата, те се на томе брду настани са братом Радивојем и дружином, те ископаше пећину, која се на поменутом брду и данас налази и зове се „Новакова пећива", којој је приступ врло аежак и опасан. Пошто се дружина смјести у пећину, поче Радивоје причати Старини Новаку, како је нашао зидине од Немањићеве задужбине, које је са дружином и окрчио. Кад је то зачуо Старина Новак и кад се и сам о томе увјерио, поче са дружином приносити од своје пећине камен, те тако оправи манастир. По томе до^е одмах некакав пои Ристо из Љешнице у Србији, те помоћу околног свијета начини нешто колибе у близини самог манастира, кога покри даском, очисти и доврши оно, што Старина Новак не мо. * гадиЈаше, па поче одмах крадом прикупљати околни народ око себе,