Источник

Бр. 8

ИСТОЧНИК

Стр. 123

не стоје нити могу стајати у опреци са преставом о брагсу. Појединих и ређих изузетака бива и овдје, као и у свима другим пршшкама. И ове особе са њиховим изузетним индивидуалним особинама проводе безбрачни живот (овдјенеразумијемо особе, које живе безбрачно због каквог спољашњег приморапања, на пр. због оскудице материјалних срестава и т. д.). Све је ово имао пред очима Господ, говорећи, да не вси клгћш^нгтт*. слокесе сегш т. ј. да живе у браку, но ти ( шжј дано естк (Мат. XIX, 11), дл / И огји , клгкстити, дл кл^ститт* (— 12). Водећи, као што треба, безбрачни живот такова лица напомињу собом Ангеле, који не знају за брак, и живе животом онаким какви ће наступити за све људе послије оиштега васкрсења (Мат. XXII, 30), када земаљски услови, по којима је брачни живот потребан ради размножења људскога рода, неће више мјеста имати. И према томе, при земаљским условима живљења, оба су начина живота (у браку и без брака) сами по себи дијепи, ако су само правилни. Преузносити један над другим нити има основа, нити би умјесно било. Објаснимо то са примјером. Један рецимо постао изванредни живописац. јер је за то имао особити природни дар. Други такође по своме особитом природном дару постао је изванредни музикант. Сваки је од њих у својој вјештини специјалист и заслужује признање. И сада, који је од њих виши и бољи: живописац или музикант, то није могуће пресуђивати стога, што су то двије величине, које се не могу сравњивати. Тако је исто и код питања о браку и безбрачности што се тиче љиховога сравњивања. Тако треба у томе гледати на саму ствар и на ријечи св. Бисма. Узалудно неки мисле да на^у у њему друкчије податке, макар и изгледало као да имају за то основа. Тако, на једном мјесту вели се е је докро челок-ккб жнгк не прнкасатисА (1. Кор. УП, 1), на другом да кезкрлчнмлп*. и кдокицал^-н добро је ако остану у томе стању (— 8), на трекем, да кдлаи крлк8 скок> д г кк$, докр^к ткориттк, и ш кддаи л$чше ткоритт! (—■ 38), и т. д. Но у свима тим и сличним случајевима треба обратити пажњу не на одјелито узете изразе, већ на општи ток ријечи од куда се узимају ти изрази. У истој глави из које смо узели последње наводе, ми налазимо све што нам је потребно за наше разјашњење. Св. Апостол тежи томе, да би ми били ослобођени од б р и г а, које нам сметају служење Вогу. Нежехнени и неудате могу све своје мисли обратити Богу и мислити само како ће му угодити. То је за њих у сравчењу са брачнима и лако, јер они и не знају за породичне бриге и патње, које умањују духовну пажњу. Међу тим ожењени брине се о угађању жени, а удата о угађању мужу, и једно и друго заузети су струјом свјетских тежња и т. д. (— 32—'34). Јасно је дакле да човјек живећи у браку може се спасти, разумије се са већим трудом у срав-