Источник

Бр. 10

ИСТОЧНИК

Стр. 159

Отпадање од римске цркве. У Француској међу католичким свештенидима учестало је у посљедње вријеме отпадање од римеке вјере. Обично онда примају ови свештеници протестантизам. I Грије неколико мјесеци шест католичких свештеника уписаше се у протестанску школу у Паризу; друга четворица уписали су се у Монтобану. Католички листови дали су се у бригу и констатују, да још никад нису толико њих отпадали од римске вјере. Рачунају, да је за ово неколико мјесеци не мање него 25 свештеника оставило римску вјеру. Ономадне парох у Маролу у департаменту Оази прочитао је са предикаонице у цркви своје писмо, у коме је бискупу своме јавио, да иступа из римске цркве. Пошто је дуго проучавао римске догмате, он је вели, дошао до увјерења, да он није више католик и да његово религиозно чувство нема више мјеста у цркви слијепог ауторитета и присиљавања савјести. Код ових појава највећма поражава католичке листове то, што се јавно мишљење не чуди таквим догађајима. Ови листови приписују то лабавој дисциплини, као и томе, што су у хришћанске кругове пустили духа сумње и критике. Као лијек они ишту, да се ради према савјету папе Леона XIII. који иште јачу дисциплину у клиру и већу послушност. Протестанти француски од своје стране склопили су друштво, које даје потпору оним католичким свештеницима, „који са разлога савјести хоће да се опросте римске цркве." За 12 година ово друштво дало је помоћи до стотини свештеника. Бивши један католички свештеник издаје у Севру лист, у коме прави пропаганду међу свештеницима за отпадање од римске цркве. Тај лист растура се сад већ у 6000 егземплара. На сваки начин ово је реакција против језуитизма, који се нарочито у новије вријеме раширио у Француској.

врој 76.638Д. Распис натјечаја. Почетком школске године 1898./9. ггодјелиће се уз већ постојећих 71, још 12 нових штипендија по 200 фор. онијем ученицима гимназије у Сарајеву и Мостару, који су вољни, по свргаеним гимназијским наукама посветити се свештеничком сталежу, и у ту сврху ступити у источно-православно богословско училиште у Рељеву. Од овијех новијех штипендијалних мјеста отиада на прииаднике епархије дабробосанске 6, а на прииаднике мостарске и тузланске епархије по 3 мјеста. Они, који једну од тих штипендија добити жели, имаду своје, са крснијем листом, задњом школском свједоџбом, лијечничком свједоџбом и обвезницом (реверзом) — да ће по свршепим гимва&ијским наукама ступити у рељевско богословско училиште, а у иротивном случају добивену штипендију земаљској влади у цјелости повратити — обложене молбенице до најзад 8./20. јула 1898, год. дотичној котарској области поднијети. Обвезницу имаде осим дотичног молитеља супотиисати и шегов отац, односно судбено постављени старатељ (тутор), а мора иста и судбено легализована бити. У Сарајеву, 31./19. маја 1898. з—1 Земаљска влада за Босну и Херцеговину.